Bez velikih oscilacija na tržištu rada u opštini Doljevac tokom pandemije

Zvanično, aktuelna pandemija covida19 nije ostavila negativne posledice na kretanje nezaposlenosti u opštini Doljevac, pokazuju najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U našoj opštini i dalje izmedju 900 i 1 000 ljudi traži posao, a te cifre nisu se značajnije menjale od početka epidemije u martu mesecu.

Naime, prema najnovijem biltenu ove službe na kraju oktobra meseca ove godine posao je  u opštini Doljevac aktivno tražilo 960 osoba, a oko trećina od tog broja, 360 su žene. Novoprijavljenih na evidenciji bilo je 90, od toga 34 žene.

Poredjenja radi, tokom marta 982 naših stanovnika (383 žene) nije imalo posao, što znači da je 22 ljudi manje na evidenciji u posmatranom periodu. Ipak, nekih turbulencija je svakako bilo. Krajem avgusta meseca njih 1 017 (395 žena) tražilo je posao, dok je jula na evidenciji bilo 1 046 ljudi (410 žena). U junu u opštini Doljevac broj nezaposlenih bio je 1 051 (422 žene). Krajem maja posao je tražilo 1 014 ljudi (411 žena).

U opštini Žitoradja 2 108 ljudi aktivno je tražilo posao tokom marta meseca, a od tog broja  bilo je 1 036 žena. Sada je situacija u toj opštini čak i povoljnija no na startu epidemije, jer 1 917 ljudi (971 žena) traži posao.

U Nišavskom okrugu, kome i mi pripadamo, beleže se pozitivni trendovi u zapošljavanju. Bez posla na kraju oktobra meseca bilo je 36 162 osoba (19 125 žena), dok je na kraju marta ove godine posao zvanično tražilo 36 044 osoba ( 18 593 žene), što znači da je na evidenciji manje osoba nego na početku krize.

Kada su pak zarade u pitanju to da smo, kao po običaju na začelju,  nije ništa novo, ali kada se posmatraju zarade u martu i sada podaci pokazuju da je pre devet meseci prosečni zaposleni Doljevčanin primio zaradu u iznosu od 43 693 dinara neto, odnosno 60 072 sa porezima i doprinosima. Sada je neznatno povećana ova cifra, ali s obzirom na krizu dobro je da nije bilo pada. Na kraju septembra meseca naime, u proseku smo primali 44 785 dinara neto (61 635 bruto). Bez velikih promene bilo je i u susednoj opštini Žitoradja 45 397 neto, odnosno 62 570 u bruto iznosu u martu, u odnosu na 45 673 dinara (62 951 bruto) u septembru mesecu ove godine. A slična kretanja beleže  se i na nivou Nišavskog okruga, gde je prosečna zarada bila 53 561 dinara u martu, naspram 54 443 u septembru (74 071 naspram 75 320 u bruto iznosu).

Zdravstvena, kao i ekonomska kriza ostavljaju nesumnjivo na sve države, pa i na našu velike posledice i nedodirljivih nema. Ipak, odredjene okolnosti donekle neutrališu te negativne trendove, recimo činjenica da najveći broj naših stanovnika radi u velikim industrijskim firmama, koje su se uz manje turbulencije ipak oduprle krizi ili u državnim firmama, te za sada uspevamo da u najvećoj meri odolimo nepovoljnim kretanjima na tržištu rada.

J.K.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *