Danas pravoslavni hrišćani obeležavaju Svetlu sredu, treći dan Vaskršnje nedelje, koja u narodnoj tradiciji nosi poseban značaj. Ovaj period, poznat i kao Bela ili Trapava nedelja, posle Vaskrsa ispunjen je veseljem, okupljanjem i proslavom života.
U opštinama Doljevac i Žitorađa Svetla sreda se i danas obeležava kroz običaje koji se prenose sa kolena na koleno. Iako savremeni način života menja neke navike, duh praznika ostaje snažno prisutan, posebno u seoskim sredinama. Na Svetlu sredu u mnogim domaćinstvima se još uvek čuva običaj posete rodbini i komšijama. Ko nije uspeo da se vidi sa dragima za sam Vaskrs, čini to danas – uz jaja, slatkiše, rakiju i tople reči. Jaja koja su preostala od Vaskrsa se i dalje koriste u takmičenju “čije je jaje najjače”, a domaćice pripremaju jednostavnija, ali svečana jela, jer je post prošao, ali duh praznika i dalje traje.
U ovom kraju se i dalje može čuti: „Ko se danas smeje – ceo mu dom biće veseo cele godine.“
Zato se pazilo da niko ne bude tužan, da se deca ne grde, da se pesma čuje u kući i avliji. Veruje se da se na današnji dan ne radi „težak posao“ – ne ore, ne kopa i ne sadi, jer „ni zemlja još nije spremna da primi seme posle Vaskrsa“.
