Aflatoksin ponegde prisutan u kukuruzu, na doljevačkim njivama situacija nije alarmantna

kukuruzSušna sezona  ove godine aktuelizovala je priču koja nas je ranije dobro uplašila, a tiče se pojave aflatoksina u pojedinim ratarskim kulturama, pre svega kukuruzu. Pored toga što su prinosi ove žitarice zbog loših vremenskih prilika višestruko smanjeni, postavlja se i pitanje kvaliteta ovogodišnjeg roda, jer je sezona bila takva da su se stvorili dobri uslovi za razvoj pojedinih toksina, mada kako kaže za radio Koprijan  Saša Stanković iz poljoprivredne stručne službe u Nišu, ne u kritičnom obimu.

Ovako loša  godina odraziće se i na prinose, ali i na kvalitet stočne hrane, zbog prisustva pojedinih gljiva koje mogu  prouzrokovati razvoj takozvanih mikotoksina. Ali iz mog dosadašnjeg iskustva mogu zaključiti da ipak procenat razvoja tih mikotoksina kao sekundarnih produkata štetnih gljiva, poput aspergillusa, fuzarijuma i penicilliuma, neće procentualno biti veliki, bar kada je u pitanju ovo naše područje, napominje Stanković.

U celoj priči dobro je to što je kod nas 70 odsto prinosa je već skinuto sa njiva, sa relativno povoljnom vlagom u zrnu. Bilo je i parcela koje nisu ni imale prinose,  a u najvećoj opasnosti su njive koje još uvek nisu obrane. Kod tog kukuruza, zbog jake suše, dolazi do stvaranja pukotina na zrnu u koje zatim prodiru gljive i koje mogu da ga zaraze.

Naši zaštitari su ovih dana na terenu registrovali prisustvo štetnih gljiva. Ti ratari bi trebalo posebno da povedu računa o ovogodišnjem rodu, kao i skladištari. Treba najpre obaviti dezinfekciju i deratizaciju skladišta, boriti se protiv štetočina, moljaca i drugih štetnih organizama, koji mogu napraviti mehaničke povrede na zrnu i tako omogućiti prodor štetnih gljiva, zatim ubirati kukuruz sa smanjenim procentom vlage i to ispod 14 posto u zrnu i ispod 23 odsto u klipu. Ukoliko se registruje veći procenat vlage, potrebno je kukuruz veštački osušiti, mada s druge strane većina naših ratara nema uslove za tako nešto. Tada treba  ostaviti kukuruz da se priprodnim putem osuši, što je dugotrajnija, ali ipak preko potrebna mera, a treba izbegavati i da vreo kukuru dolazi u dodir sa betonom, jer dolazi do kondenzacije i podizanja nivoa vlage, dodaje naš sagovornik. Isto tako sve klipove na kojima je primetno oštećenje zrna treba odstraniti.  

Takodje, poželjno je odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg. Medjutim, ko je već takvo seme uskladištio bez predhodne primene navedenih preventivnih mera, sada može upotrebom odredjenih hemijskih sredstava da donekle popravi situaciju. Isto tako  kod ishrane životinja takvom hranom potrebno je koristiti sredstva koja štite crevni trakt životinja, jer je poznato da prevelika količina mikotoksina može negativno uticati na zdravlje životinja, a samim tim i  ljudi.

Sve ove mere predložilo je Ministarstvo poljoprivrede, kako bi se preduzeli  preventivni postupci za očuvanje kvaliteta ovogodišnjeg roda kukuruza. Proizvodjači ne bi trebalo da brinu, dodaje Stanković, ali je ipak potrebno da budu obazrivi i da poštuju sve navedene preporuke.

J.K.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *