Doljevačka opština iznedrila je veliki broj ljudi koji su svojim radom doprineli njenom razvoju ili dali svoj doprinos nauci, kulturi, umetnosti, sportu. Mnogi od njih postali su poznati i mnogo dalje od lokalne sredine iz koje su potekli, dok je druge vreme bacilo u zaborav. Ova naša rubrika nastala je s namerom da sve nas podseti na značajne ljude iz našeg kraja, ali im time oda i počast za doprinos koji su dali ne samo lokalnoj zajednici, nego društvu uopšte.
Nalazi se medju najpoznatijim i najuspešnijim srpskim sportistima, vlasnik je najsjajnijih odličja sa svih velikih evropskih i svetskih takmičenja i jedan je od malobrojnih reprezentativaca Srbije sa teritorije opštine Doljevac. Vaterpolista Sava Randjelović iz Doljevca, iako u svojoj bogatoj kolekciji odličja ima sve što se u vaterpolu može osvojiti i dalje nesmanjenom žestinom nastavlja da demonstrira svoje umeće u bazenu.
A tek mu je 25 godina. Sava Randjelović rodjen je 17.jula 1993. godine, kao jedino dete svojih roditelja. Osnovnu školu završio je u Doljevcu, a srednju, gimnaziju “9.maj” u Nišu. Talenat za bavljenje vaterpolom iskazao je vrlo rano, sa sedam godina. Inače, kao i većina dobrih stvari i Savini počeci u vaterpolu bili su, kako kaže u razgovoru za Radio Koprijan, proizvod slučajnosti. -Desilo se sasvim slučajno. „Krivac“ je moj drug Ilija iz Doljevca koji je pre mene krenuo da trenira vaterpolo, pa je njegov tata predložio mom da krenem i ja, da mu pravim društvo. Već posle nekoliko treninga shvatio sam da mi se taj sport jako dopada, posle se pokazalo i da imam talenta i evo gde sam sad.
Sava Randjelović svoju vaterpolo karijeru započeo je u Nišu, gde je igrao skoro celu deceniju, nastavio u Kikindi, blistao u Crvenoj zvezdi, u kojoj je proveo četiri godine i bio kapiten u vreme kada je ovaj klub dominirao Ligom šampiona. Svoju internacionalnu klupsku karijeru započeo je u italijanskoj Breši, a sada igra za madjarski OSC. Od 2012. godine standardni je član našeg seniorskog vaterpolo tima, sa kojim je još u ranim dvadesetim postigao najveće uspehe i osvojio najznačajnija takmičenja.
Sa drugovima i saigračima ove godine nastupao je na svim velikim takmičenjima, a na poslednjem, Evropskom prvenstvu u Barseloni odbranili su zlato, četvrto u nizu.
U svojoj kolekciji ima 12 zlatnih odličja i jednu bronzu, a ni jedno finale, u kojem je do sada igrao, reprezentacija Srbije nije izgubila. Dominirao je sa igračima iz reprezentacije na Evropskim i Svetskim prvenstvima i u Svetskoj ligi, a 2016., sa 23 godine, okitio se u Riju i najsjajnijim odličjem koje je san svakog sportiste, zlatnom olimpijskom medaljom, koja mu je, kako ističe i najdraža. –Sigurno je da je zlatna medalja sa Olimpijskih igara ona najdraža tu nema dileme. San svakog sportiste kada počne da se bavi bilo kojim sportom je da osvoji najviše što može u tom sportu, a to su za sve nas OI. Osvajanjem olimpijskog zlata ostvario sam sve svoje dečačke snove, kaže Randjelović.- Uvek sam verovao u sebe i u sve što radim. Sanjao sam, kao i svaki drugi dečak o tome. Posle svakog treninga imao sam motiv više i jasne ciljeve pred sobom. Sve mi se to isplatilo kasnije. Veoma sam, dodao bih, zahvalan na podršci koju sam tokom tog perioda dobio, što se pre svega odnosi na moje roditelje, bez kojih ne bih postigao sve ovo. Bez obzira na to što je zvezdane visine već dotakao, sanja i dalje. -Sanjam da sve te medalje osvojim ponovo. Iznova to sebi postavljam kao ciljeve. Jer, bez toga ne bih mogao da dalje napredujem.
Pored svih reprezentativnih i klupskih obaveza Sava stiže da se posveti i obrazovanju.-Studiram menadžment u sportu, kao i medjunarodnu ekonomiju. Nju sam medjutim, malo stopirao, jer mi je teško i neizvodljivo da se tome ozbiljnije posvetim, s obzirom na to da sam stalno van zemlje. Iako su godine igračke karijere pred njim, kako dodaje, planira da u vaterpolu ostane.- Još uvek moja karijera ide uzlaznom putanjom, puno godina igre je predamnom, tako da ima vremena za takvu vrstu planiranja. Svakako, sa ove tačke gledišta, voleo bih da ostanem u vaterpolu, na primer kao trener ili pomoćni trener.
Za kraj , ko će bolje, nego Sava porukom motivisati sve ovdašnje klince. –Moraju biti istrajni u tome što rade, moraju bezrezervno verovati u sebe i sigurno će uspeti.
A mi u Savine i uspehe vaterpolista uopšte ne sumnjamo, te samim tim nije neobično što sa nestrpljenjem i velikim očekivanjima čekamo OI u Tokiju.
J.Kozomara
Sava je zlato Doljevca