Na teritoriji Nišavskog okruga zasejano je između 40 i 50 odsto površina koje treba da se nađu pod pšenicom. Prema rečima Saše Stankovića iz Poljoprivredno stručne službe Niš setva je kasno krenula jer kiše nije bilo pa poljoprivrednici nisu mogli da pripreme zemljište. Kako kaže veoma mali broj poljoprivrednika je uspeo tanjiračama da pripremi zemljište za setvu i ti usevi su nakon kišnih padavina nikli i veoma dobro napreduju. Današnja kiša će, prema njegovim procenama, doprineti da pšenica koja je prethodnih dana posejana dobije neophodnu vlagu i vrlo brzo će doći do nicanja.
- Ove padavine doprineće povećanju vlažnosti u površinskom sloju zemlje, nekih petnaestak centimetara, i omogućiti proizvođačima da na tu dubinu u narednim periodu odrade osnovnu obradu zemljišta i nastave sa setvom- kaže u izjavi za Radio Koprijan Saša Stanković iz PSS Niš.
Preporuka proizvođačima je da što pre poseju parcele, jer uz sadašnju vlagu i temperaturu zemljišta oko 12 stepeni čine dobre uslove za nicanje i razvoj posejanih useva.
Takođe, preporuka ratarima je i redukovana priprema zemljišta jer je sada i tanjiračama zgodno ući na parcele i odraditi pripremu na nekih petnaestak centimetara dubine i da se ubrza, pojeftini i olakša predsetvena priprema zemljišta. Treba i povećati norme setve za nekih 15 odsto, ali ne ispod 270 do 280 kilograma po hektaru.
Veliki broj poljoprivrednika posejao je pšenicu iz svojih ambara jer na tržištu nema naših sorti pšenice.
- Poljoprivrednici zbog visoke cene uvoznog semena stranih proizvođača odlučio je da poseje sopstveno seme i samim tim jedan ovo je jedan od nepovoljnih faktora setva jer nema dovoljno posejanog kvalitetnog i dobro zaprašenog semena- ističe Stanković.
Norma za setvu sopstvenog semena je od 300 do 320 kilograma po hektaru s obzirom na zakasnelu setvu.
Stanković je dodao da zbog povoljnih uslova za setvu i nicanje i da jako gusti sklopovi nisu poželjni, jer nema dovoljne rezerve zemljišne vlage, i može uticati na prinose kada dođe do porasta korenovog sistema.
M.Jovanović
