Sutra je Gorešnjak – Sabor u Kočanu

U Kočanu je sutra veliki praznik – Sabor.  Praznik Sv. arhangela Gavrila ili u narodu poznatiji kao Gorešnjak, iako je u kalendaru crno slovo veoma je poštovan praznik. Naziv Gorešnjak je prema narodnom verovanju dobio zbog toga što se proslavlja 26.jula u vreme najvećih vrućina, kad sve gori.

Sabor u Kočanu bio je nadaleko čuven, za njega se znalo na prostoru koji je zahvatao ceo Dobrič i Južno Pomoravlje od Niša do Leskovca. Hroničari su redovno pratili i zabeležili događanja vezana za ovaj Sabor,  a značajno mesto, u svojoj knjizi o istorijatu porodice, ali i običajima i životu ovdašnjeg naroda, pa i o Saboru, dao je  mr gradjevine Vladimir Marjanović iz Beograda, rodom iz Kočana.

Ranije je proslavi ovog praznika pridavana velika pažnja. Spremali su se i stanovnici i crkva. Tog dana u crkvi je služena liturgija kojoj su kao po nekom pravilu prisustvovali obavezno članovi crkvenog odbora i ugledni domaćini iz sela. Nekada u portu crkve, od silnog sveta, gotovo da nije moglo da se uđe. Bilo je tu svega, prodavaca igrački, sladoleda, slatkiša, sodadžija, bostana, liciderskih ukrasa, ringišpila. Tada nije bilo ozvučenja, orkestri su svirali uživo, a oko svakog orkestra obavezno se igralo kolo. Znalo se da je najveće kolo tamo gde je Vučko iz Pukovca sa svojim duvačkim orkestrom. Inače, Pukovac je imao i dobre harmonikaše koji su bili poznati po nadimcima  Bedži, Sever, Zune. U Kočanu muzikom se bavila jedino Romska porodica Boška Mamutovića.

U popodnevnim satima na obližnjem fudbalskom igralištu igrana je fudbalska utakmica najčešće sa ljutim rivalima iz susednog sela Pukovca. Taj rivalitet je postojao godinama. Pukovac je bio veće i bogatije selo i nikako se nije mirio sa tim da komšije imaju bolji tim. Klubovi su se takmičili u istom rangu Fudbalskog podsaveza iz Niša, a Radnički iz Kočana uvek je imao dobru ekipu. Ova utakmica na Saboru bila je miroljubiva i prijateljska, za razliku od drugih prvenstvenih utakmica. Tog dana celo selo sa svim gostima gledalo je utakmicu. Za uzvrat Radnički je na Saboru u Pukovcu gostovao tamošnjem timu Junioru.

Uporedo sa zabavom u porti crkve za sve one koji nisu mogli da uđu ili nisu hteli da budu izloženi prašini postojala je alternativa. Od ulaza u crkvu do Tozine prodavnice bio je korzo. Na korzou su bili mladi, uglavnom pridošlice, koji su sa domaćinima izašli da prošetaju. Korzo je dugo trajao, sve do kasnih večernjih sati kada su se svi razilazili. Međugradski saobraćaj skoro i da nije postojao, za prevoz se koristila samo železnica, a razdaljine su savladavane pešice i biciklama.

Mnogo se vodilo računa da se gosti dočekaju kako treba, jer su Kočančani poznati kao gostoprimljivi i miroljubivi ljudi.

Na sam dan Sabora  išlo se u vinograd. To je bilo prvo grožđe koje je sazrevalo i prvi nagoveštaji skorog dolaska jeseni. Grožđe je bilo zrelo ukoliko je leto bilo toplo i sunčano.

Posle Sabora dugo su se prepričavali događaji koji su ga obeležili i pravilo poređenje sa onim kako je bilo lane. Pošto je leto bilo na izmaku, a za jesen rano, meštani su imali dovoljno vremena da u svojim pričama sumiraju utiske. Naravno do sledećeg Sabora, napisao je Marjanović.

Danas, iako se održala tradicija proslave ovog praznika nema velikih zajedničkih svetkovina, kao što je to bio slučaj nekada. Ipak, za sve vernike koji budu želeli biće tradicionalno održana liturgija u 8.časova, kako je Radio Koprijanu rekao sveštenik kočanske crkve Marko Miletić. Tom prilikom biće presečen kolač, osveštana vodica i blagosiljani vernici.

J.K.

Korišćeni isečci iz knjige Porodica Marjanović