home Društvo, Vesti Žene na selu diskriminisanije od onih u gradu, Doljevac, Žitoradja i Merošina prate nacionalne trendove

Žene na selu diskriminisanije od onih u gradu, Doljevac, Žitoradja i Merošina prate nacionalne trendove

Pored toga što nam Ustav i zakoni garantuju jednakost, kada je u pitanju položaj žena u našem društvu, stanje na papiru i u praksi se, nažalost bitno razlikuje na štetu žena, a razlike su izraženije u ruralnim sredinama nego u gradu. Položaj žena na selu i dalje je daleko od optimalnog, a iako izgleda da se stanje iz godine u godinu popravlja i svest stanovništva menja na bolje, te promene su spore, a žene, naročito one iz osetljivijih grupa, i dalje gradjanke drugog reda. Iako zvanični podaci govore da u našoj zemlјi živi oko 180.000 više žena od muškaraca, položaj pripadnica lepšeg pola često je nezavidan, pokazuje nulti „Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti” i kojim organizacija „FemPlatz” u saradnji sa Timom UN za lјudska prava u Srbiji.

Sva istraživanja na ovu temu sprovedena u Srbiji poslednjih decenija, pokazuju da su žene diskriminisane na osnovu pola i roda, da su u lošijem položaju od muškaraca, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi, da su izložene diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, da su manje zaposlene iako su obrazovanije, da rade na slabije plaćenim poslovima, da su opterećene radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, da manje učestvuju u odlučivanju i slično.

Tome u prilog svedoče i podaci o zaposlenosti, tj. nezaposlenosti žena u odnosu na muškarce. Stopa nezaposlenosti žena najviša je u regionu Južne i Istočne Srbije (13,8%), a najniža u Beogradskom regionu (9,3%) i Vojvodini (9,5%). Samo 1,5% nezaposlenih žena je registrovano i prima nadoknadu, 71,9% je registrovano ali ne prima nadoknadu, a 26,6% nezaposlenih žena nije registrovano na NZS.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji opštine Doljevac na kraju avgusta meseca ove godine posao je tražilo 1 017 ljudi, a od tog broja 395 žena. Slična je situacija i u susednim opštinama. U Žitoradji na primer od 1 964 nezaposlenih na kraju avgusta meseca ove godine 986 su žene, a u Merošini od 1 626 nezaposlenih, ima 751 žene. Iako je posao tražilo više muškaraca nego žena, to ne znači da su po tom pitanju žene u boljem položaju, tako da ove statističke brojke mogu da zavaraju. Ima mnogo žena koje, iako nisu zaposlene i ne traže posao iz raznoraznih razloga. Mnoge od njih bave se poljoprivredom, a da nisu osigurane po tom osnovu. Ima žena koje su jedan period života uplaćivale doprinose za poljoprivredne penzije, ali su zbog loše materijalne situacije prestale, pa nemaju prava na poljoprivrednu penziju, koja je, iako mala, ponekad jedini izvor prihoda za ostarelu žensku populaciju, koja nije više zdravstveno sposobna da obavlja radove u polju i tako nadomesti slabe prihode.

Starije žene u Srbiji su u lošijem položaju od starijih muškaraca, kao i u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima. One su u lošem socioekonomskom položaju, više su izložene siromaštvu i često nemaju dovoljno prihoda za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.

Usklađivanje poslovnih i porodičnih obaveza takodje predstavlja veliki problem za žene, što pogoršava njihov položaj u društvu. Građani Srbije u proseku provode 30 sati nedeljno na aktivnostima u vezi sa vaspitanjem dece, ali su prisutne velike rodne razlike – muškarci provode na ovom poslu 20 sati, a žene skoro duplo više (38 sati nedeljno).Pored toga, žene troše znatno više vremena na kućne poslove, pa je posledica ovih razlika rodna neravnopravnost, koja se odražava na sve sfere života žena u Srbiji. Imajući to u vidu, nije iznenađujuće što rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da 50% ispitanika veruje da muškarci imaju veća prava od žena, a 33% da su muškarci i žene ravnopravni.

U Srbiji je više nepismenih žena nego muškaraca i to najviše u starosnoj kategoriji od 65 i više godina, a najveći broj njih živi u ruralnim područjima.Visoko obrazovanje je u 2018/2019. upisalo 249.771 studenata, od čega je 43,28% muškaraca, a 56,72% žena. Iako se zaključuje da je tokom godina došlo do emancipacije žena, njihova obrazovanost nije adekvatno „nagradjena“.

Žene češće imaju kraće radno vreme od punog radnog vremena u odnosu na muškarce bilo da su zaposlene u privatnom ili državnom sektoru. Od ukupnog broja zaposlenih koji brigu o deci ili nesposobnim odraslim licima navode kao razlog za kraće radno vreme, čak 87,4% su žene.Žene se suočavaju sa rodno zasnovanom diskriminacijom i prilikom traženja posla, ali i na radnom mestu. Istraživanje o rodno zasnovanoj diskriminaciji u oblasti zapošljavanja i rada pokazalo je da 36% ispitanica i 26% ispitanika navodi da su pri razgovorima za zapošljavanje morali da odgovore na pitanja o deci, da li imaju ili planiraju decu, a od oko 7% žena je traženo lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju.

Gotovo trećina ispitanica navodi da im je bilo uskraćeno pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo, odnosno, da nisu primile naknadu zarade ili druge naknade definisane zakonom. Među ženama koje su uzele porodiljsko odsustvo s posla, 64% se po isteku odsustva vratilo na svoje radno mesto, a 16% je navelo da su bile primorane da se vrate na posao ranije nego što su planirale. Takođe, 15% je prijavilo da im je po povratku s porodiljskog odsustva smanjena plata, a 9% da je moralo da radi duže.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o zaposlenosti muške i ženske populacije u našem kraju, potvrdjujemo ove zaključke sa nacionalnog nivoa. Naime, na teritoriji opštine Doljevac od 4 693 zvanično  zaposlenih 2 727 je muškaraca, i 1 969 žena. Nije bolje ni u opštinama Žitoradja i Merošina. U Žitoradji od 3 760 zaposlenih, muškarci su u višestruko boljoj situaciji. Zaposleno je njih 2 249, dok posao ima 1 511 žena. U Merošini od 3 099 zaposlenih, posao ima 1 865 muškaraca i 1 234 žene. Da je situacija u gradovima bolja pokazuje primer Niša, gde su ovi pokazatelji gotovo identični po polovima. Od 83 988 zaposlenih, polovinu čine muškarci, odnosno žene. Uposleno je konkretno 41 995 muškaca i 41 993 žene.

Inače, žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji, dok se u zajedničkom posedu nalazi tek 11 odsto nekretnina. U bračnim zajednicama, suprug je vlasnik nepokretnosti u 70 odsto slučajeva, a žena svega u 14,5 odsto slučajeva

Istraživanje OEBS-a o nasilјu nad ženama iz 2019. godine pokazuje da je čak 75 odsto žena doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja i proganjanja, odnosno fizičkog ili seksualnog nasilјa od 15. godine. Tokom poslednjih deset godina u Srbiji je primetno zlostavlјanje žena – u proseku njih 30 godišnje izgubi život u partnerskom nasilјu. Za ženu je najopasnije mesto njen dom, jer je čak 60 odsto žena ubijeno u svojim kućama, stanovima ili dvorištima.

Ovo su samo neki podaci koji skiciraju položaj žena u Srbiji 75 godina nakon što su dobile pravo glasa u bivšoj Jugoslaviji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *