U svetu ubrzanih promena i rastuće svesti o očuvanju planete, sve više se okrećemo prirodi i održivim rešenjima. U prethodnoj emisiji iz serijala „Zdrava sredina – zdravi ljudi“ govorili smo o kompostiranju, procesu koji otpad pretvara u resurs. Danas idemo korak dalje i istražujemo organsku proizvodnju hrane, prepoznatu kao budućnost zdravog života bez pesticida i štetnih materija. U Malošištu, srcu naše opštine, pronašli smo pravu inspiraciju – profesorku biologije Suzanu Perić, čiji rad svedoči o tome kako se znanje pretvara u praksu, a praksa u zdrave organske proizvode. Njena bašta je živi dokaz da se povrće može gajiti tokom svih godišnjih doba, da ništa nije višak, pa čak ni pokošena trava iz dvorišta koja se koristi za pravljenje organskih leja. Profesorka Suzana, možda i jedina u našoj opštini koja uzgaja proizvode na ovaj način, pravi je primer na koji bi svi trebalo da se ugledamo.
Njeno dvorište nije obična bašta – to je svet u kome se svaka biljka poštuje, svaka travka ima svoje mesto, a znanje iz učionice prenosi se direktno u zemlju pod prstima. Suzana je svojim rukama, znanjem i posvećenošću stvorila ekološku oazu – primer kako se iz jedne male seoske parcele može niknuti velika životna priča o održivosti i zdravlju.
Ona nas podseća da povratak prirodi nije korak unazad, već hrabro koračanje napred – ka budućnosti u kojoj prirodu ne posmatramo kao resurs, već kao saveznika. Njena bašta je učionica na otvorenom, lekcija o strpljenju, poštovanju i životu bez hemije. A iz te učionice, svi mi možemo ponešto da naučimo.
Dobrodošli u još jednu emisiju iz serijala „Zdrava sredina – zdravi ljudi“. Danas otkrivamo kako iz trave može da nikne zdravlje, iz semena – svest, a iz dvorišta – inspiracija za ceo jedan način života.
Organska bašta: Više od uzgoja – to je filozofija življenja
Profesorka Suzana Perić ističe da je veliki benefit imati organsku baštu u svom dvorištu. Objasnila je da organska bašta ima više nivoa. Nije samo reč o izbegavanju upotrebe hemikalija, već o dozvoljavanju prirodnim resursima – zemljištu, vodi i vazduhu – da uzgoje biljku i proizvedu hranu. Prava organska proizvodnja, kako naglašava, mora da podrazumeva proizvodnju „od semena do semena“, što znači da se nijedna faza uzgoja ne sme tretirati otrovima. Umesto toga, koriste se prirodni preparati poput čaja od kamilice ili nane za kupke semena pre klijanja. Seme se potom čuva u suvom prostoru, a pri sadnji se prate strogi organski parametri, koristeći organsku podlogu koju sami pripremate.
„No-dig“ sistem: Povratak prirodi bez kopanja i hemije
Tokom posete bašti profesorke Suzane Perić, imali smo priliku da vidimo kako to izgleda u praksi. Ona nam je objasnila svoju fascinaciju prirodom i kako je postala njen „prvi pomoćnik“. Njen pristup se zasniva na „no-dig“ sistemu, što znači bez kopanja, čupanja i tretiranja hemijom. Cilj je pomoći prirodi i uskladiti se sa njom.
„Najpre se odredi jedan prostor. To može da bude, verovali ili ne, sve sem betona – taban zemljište, livada, travnjak, nekadašnja vaša bašta. Odredite prostor i da li ćete sada staviti na zemljište ili u zemljište zavisi od vas. S obzirom na to da sam ja u nekim lepim godinama, gledam da poštedim ovo malo lepog zdravlja što mi je Bog dao, pa sam odlučila da to bude na zemlji“, objašnjava profesorka.
Proces počinje ređanjem kabastog otpada poput grana, grančica, debla i drveta od prošle godine, formirajući liniju, traku ili kocku, zavisno od raspoloživog prostora. Na to se zatim dodaju sitnije grančice, opalo lišće i sav organski otpad iz bašte ili kuhinje. Važno je složiti nekoliko slojeva dok se ne dostigne visina od oko 30 cm, nakon čega se dodaje suva trava ili sveže pokošena trava koja je odstojala nekoliko dana. To je osnovica.
Profesorka objašnjava i dve metode sadnje:
Brzi proces: Napravi se jamica u „svežem kompostu“, stavi se dobar korenov sistem sa komadom zemljišta i dobro zalije.
Sporiji i sigurniji proces: Pripremi se mešavina zemljišta, perlita i sitnog otpada iz bašte, pa se dve šake te mešavine spuste u jamicu. Iako zahteva više vremena za početno zalivanje i sadnju, kasnije se dobijaju benefiti jer je održavanje takve bašte minimalno – povremeno se ukloni malo trave i zagrne biljka pokošenom travom.
Korov ne postoji: Svaka biljka ima svoju ulogu
Iako proces kompostiranja zahteva trud i ljubav, koje je profesorka Perić nesebično uložila u svoju baštu, rezultati su impresivni. Posebno zanimljiv deo razgovora bio je odgovor na pitanje zašto je ostavila „korov“. Profesorka Perić nam je objasnila da „korovske biljke ne postoje, već samo biljke koje imaju svoju ulogu u prirodi“. Svaka biljka u njenoj bašti ima funkciju, ulogu i benefit.
Kao primer je navela koprivu, koju naziva „magičnom biljkom“. Njen koren, stablo, list i cvet su korisni. Koristi je za proizvodnju tečnog đubriva, a od semena pravi čaj i šampon za kosu. To, kaže, nije korov, već izuzetno korisna biljka.
Takođe, izdvojila je i pepeljugu, jednogodišnju do dvogodišnju biljku koja može narasti i do njene visine. Mladi listovi pepeljuge su jestivi i dobri su kao spanać – za salatu, čorbu ili pitu. Kako raste, pepeljuga privlači bubice, čime štiti druge biljke u bašti, poput blitve, koju deca profesorke Perić vole da jedu čistu i netaknutu.
Lanac ishrane i „cvetovi štitari“: Bubamare kao glavni stanovnici
Profesorka Perić je objasnila da je prisustvo bubica u bašti neophodno za obezbeđivanje lanca ishrane. Svaka biljka ima svoju bubicu, svaka bubica svog leptira, a ptičice svoje leptiriće – i tako u krug. Naglasila je da su bubice neophodne, baš kao što su pčele neophodne za oprašivanje i život na planeti.
Kako bi pospešila oprašivanje biljaka, Suzana Perić je svoju baštu obogatila sideratnim cvećem koje privlači pčele i druge oprašivače. Neke biljke, poput tikvica, traže posebnog oprašivača. Zanimljivo je i da neke biljke, kao što je tzv. kineska boranija (vigna), privlače smrdibube. Iako smrdibube ne smetaju ovim biljkama, njihovim privlačenjem one čuvaju paradajz, papriku i ostalo povrće u bašti, tako da plodovi ostaju netaknuti. Profesorka Perić objašnjava da su to „cvetovi štitari“, koji čuvaju i hrane bube.
Važno je napomenuti da profesorka u svojoj bašti ne koristi ništa što se zove veštački hemijski proces. Kao rezultat toga, njena bašta je postala dom bubamara, koje su prirodni predatori i efikasno čiste baštu od štetnih bubica.
Krompir tokom cele godine i šarenilo za zdravlje
Pored tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, u bašti profesorke Perić zatekli smo i egzotične biljke poput batata, rukole i artičoke. Profesorka naglašava da nutricionisti uglavnom znaju da „što je šarenije, to je zdravije“, jer različite boje povrća sadrže određene mikroelemente i minerale koji su blagodet za naš organizam.
Ono što je našu ekipu posebno oduševilo jeste činjenica da profesorka Suzana Perić krompir uzgaja tokom cele godine. Bili smo svedoci kada je razgrnula suvo seno i ispod njega otkrila mlade krompiriće.
„Ostavim nekoliko krompirića u zemlji, nakon vađenja, i ja za mesec i po opet imam mlad krompir i sve tako ukrug. Ne morate da čekate da on pušta klice, on će sam pustiti klicu“, objašnjava profesorka. Dodaje da se krompir može i u februaru postaviti na toplo da proklija, pa zatim posaditi. Ono što je razbila kao zabludu jeste uverenje da se krompir ne može saditi dva puta zaredom na istom zemljištu. Problem, kaže, nisu predator, odnosno crvići i bube, već njihovo prisustvo. Međutim, u njenoj bašti nema zlatice, jer „nema cveća i bubica tamo gde mi ne želimo da oni budu. Oni su tamo gde naše lepo cveće vara oko, odnosno bubice.“
Organska hrana – cena zdravog tela i budućnost svesti
Profesorka Suzana Perić je pravi primer organskog proizvođača, što otvara važno pitanje: Da li savremeno doba i čovek prepoznaju značaj i benefite koje donosi organska proizvodnja?
„Organska hrana vredi kao i sam život. Da bismo bili zdravi, mi moramo da rastemo i živimo u skladu sa prirodom. Što je naša hrana zdravija, a to podrazumeva da nema zaštitnih sredstava hemijskog porekla, odnosno pesticida, mi smo zdraviji i dugovečniji“, ističe profesorka. Dodaje da ljudi koji se bave organskom proizvodnjom ne koriste ni konzervanse, već kao konzervanse koriste šećernu trsku, ren, mirođiju, celer i slično – sve organsko i zdravo, što je poenta cele priče. „To je cena organske proizvodnje, dakle cena zdravog tela.“
Na pitanje da li misli da se menja svest ljudi o proizvodnji hrane, profesorka Suzana optimistično odgovara da je organska proizvodnja budućnost.
„Ono što me raduje, pre svega kao predavača biologije u osnovnoj školi, jeste efekat i odjek mojih predavanja o ovoj temi, moj trud da im sve objasnim, a pre svega da im dokažem šta znači živeti sa prirodom i koliko je važno da čovek koristi organsku hranu. Pratim i rad mojih kolega, bez obzira da li su proizvođači ili nisu, ali naša i njihova strast ka prirodi i suživotu sa prirodom ima velikog odjeka kod dece. Ne odmah, ali kako sazrevaju, oni shvataju šta su učili u školi i polako to počinju da primenjuju. S druge strane, na internetu imate divne primere mladih ljudi koji se vraćaju prirodi i upravo pokreću posao organske proizvodnje. Ja sam kao predavač biologije više nego ponosna kada vidim upravo takve primere, a pogotovu ako su to moji nekadašnji učenici. Ali, podvlačim, ne treba preceniti organsku proizvodnju, jer ona mora biti dostupna svakom.“
Priča Suzane Perić nije samo svedočanstvo o organskoj bašti – to je svedočanstvo o načinu života koji poštuje prirodu, razume ritmove zemlje i teži zdravlju kroz znanje i posvećenost. Njena bašta u Malošištu pokazuje da održiva budućnost nije daleki ideal, već stvarnost koju možemo da oblikujemo svojim rukama. U vremenu kada je važno vratiti se korenima, Suzana nas podseća da se pravi plodovi ne mere samo rodom, već i ljubavlju koju uložimo u njih. Neka njena bašta bude podsetnik da zdrav život počinje od zemlje – i da je svako dvorište šansa za novi početak.
Leave a Reply