Dobrodošli u još jedno izdanje serijala „Zdrava sredina – zdravi ljudi“. Danas vas vodimo na putovanje u srce prirode, do planine Seličevice, koja se izdiže iznad opštine Doljevac i već vekovima čuva svoje tajne. Ova planina nije samo geografski simbol našeg kraja – ona je riznica lekovitih biljaka, čistih izvora i narodnih predanja koja se prenose s kolena na koleno.
U vremenu kada živimo brzo i često zaboravljamo koliko priroda može biti naš saveznik, Seličevica nas podseća da su zdravlje, smirenje i životna snaga upravo u zemlji, biljkama i vodi koje nas okružuju.
Naša današnja sagovornica, dr Ljubinka Stojković – doktor specijalista opšte medicine, fito- i apiterapeut i lekar kvantne medicine – upravo je osoba koja zna kako da te darove prirode prepoznamo, upotrebimo i uklopimo u svakodnevni život. Rođena u podnožju Seličevice, još od najranijeg detinjstva vezana je za njene šume i proplanke. Zato ćemo upravo od nje saznati šta ovu planinu čini posebnom, koje se lekovite biljke kriju u njenim šumama i livadama, kakvi prirodni resursi mogu doprineti našem zdravlju, ali i zašto je važno da poštujemo biljke koje rastu baš pod našim nebom.
Krenimo zajedno u istraživanje ovog prirodnog bogatstva – planine koja ne samo da nas čuva, već nam nudi i lekove, snagu i inspiraciju.
Dr Ljubinka u ordinaciji
O detinjstvu na Seličevici i prvim susretima sa prirodom
Doktorka Ljubinka istakla je da njena veza sa Seličevicom potiče još iz najranijeg detinjstva, te da je planina oduvek bila deo njenog života.
„Veliki pozdrav svim vašim slušaocima. Čast mi je i zadovoljstvo da budem vaš gost, pogotovo što sam iz tog kraja. Ja sam rođena u podnožju Seličevice i želim nešto da podelim sa vama. Naime, moji roditelji su bili jako mladi. Mama i tata su imali oko 20 godina kada sam se rodila. I onda, naravno, trebalo je da krenu da beru drva za zimu. Tako da su mene, kao bebu od 40 dana, nosili u šumu, vezali ljuljašku između dve bukve, i to je bio moj prvi susret sa Seličevicom“- rekla je dr Ljubinka Stojković na početku emisije.
Na pitanje o tome da li je Seličevica lekovita sredina, doktorka je naglasila da ova planina u sebi krije pravo prirodno blago.
„Seličevica je izuzetno lekovita sredina. Kako sam istraživala, ona je zapravo ogranak Stare planine i u njenim nedrima krije se prelepo lekovito bilje. Moji preci – dede i babe – imali su svoje bačije gore na planini i poznavali su lekovito bilje, pričali su mi o tome. Na svakom koraku možete pronaći lekovite biljke i izvore. Recimo, naša Slana Bara je ogranak lekovite vode. Po narodnom predanju, kako mi je baka pričala, gore je nekada bilo ogromno jezero. I u jednom trenutku je pretilo da poplavi tadašnje selo. Ljudi su tada zaklali stoku, uzeli kože i zatvorili izvore. Voda je otišla u dubine i izlila se kroz izvore.
Znači, ne zato što sam ja tamo rođena, već zaista smatram da je Seličevica jedno izuzetno blago. I moram pomenuti u ovoj emisiji sa dubokim poštovanjem profesora Novicu Ranđelovića iz Doljevca, koji je napisao prekrasnu knjigu o lekovitom bilju. Sećam se da je govorio o jednom ogranku mediteranske klime u predelu Majdana, između Čečine i Klisure, što je zaista zanimljivo. To je prostor gde rastu endemske biljke.“
Dr Ljubinka sa biljoberima
Naš razgovor je dalje krenuo ka pitanju koje najviše zanima sve ljubitelje prirode – koje se to biljke mogu pronaći na Seličevici, posebno u različitim godišnjim dobima? Doktorka Ljubinka naglasila je da svaka sezona donosi svoje dragocenosti.
„Najpre da počnemo od proleća. Kada krene lekovito bilje, najpre se pojavljuje kukurek. Može da zvuči čudno, ali biljoberi kažu da kada zemlja počne da se čisti, na površinu izlaze biljke koje u sebi nose alkaloide.
Zatim dolazi majčina dušica – jedna prekrasna, veoma eterična biljka, odlična za čaj. Tu su i divlja nana, kantarion, hajdučka trava, kao i bokvica. Zanimljivo je da postoje tri vrste bokvice: uskolisna, širokolisna i takozvana kopljasta.
Kažu biljoberi – biljka koja nas privuče upravo je ona koja je lekovita baš za nas. Naravno, ne smemo zaboraviti ni divizmu, nezamenljivu biljku, odličnu za bronhijalni sistem i disajne puteve. Divizma ima široke listove koji se mogu koristiti kao oblog za grudi kod prehlade, a njen središnji deo raste poput slavske sveće, sa mnoštvom listića i cvetića koji se ručno beru.
U šumi nalazimo i razne šumske plodove. Zato uvek ponavljam – Seličevica je pravo blago, ali važno je znati kako i kada ubrati biljke, sušiti ih i čuvati na pravi način.“
Tokom razgovora dotakli smo se i jedne zanimljive tvrdnje – da je za naše zdravlje najkorisnije bilje koje raste baš na prostoru na kome smo rođeni i živimo. Doktorka Ljubinka potvrdila je da priroda našeg podneblja ima posebnu vrednost za nas.
„Upravo tako. Ja sam čak pronašla u šumi divlju čuvarkuću roze boje, sa fenomenalnim cvetovima. Podneblje u kome smo rođeni prija našoj frekvenciji. Ako se malo osvrnemo i na kvantnu medicinu – svaka biljka ima svoje energetsko polje i ne leči samo sokovima, već i unutrašnjom snagom.
Postoji naš domaći čuvarkuća, zatim divlja čuvarkuća i tzv. debela koka. Recimo, ljudima koji imaju problema sa želucem – kiselinom ili čirem – dovoljno je da uzmu jedan listić debele koke, operu ga, sažvaću i progutaju sokove. Ta sluz oblaže sluzokožu želuca i donosi olakšanje.“
Ona je dalje u razgovoru istakla da postoje mnoge biljke koje imaju veliki benefit za naše zdravlje, a jedna veoma korisna bilja, a manje poznata u našem kraju je i islandski lišaj i podelila je sa nama jedan praktičan savet – recept koji svako može koristiti svakodnevno.
„Ima jedan vrlo zanimljiv čaj – to je islandski lišaj. Iako je prvi put pronađen na Islandu, on raste i u našem okruženju, na drveću. Nalik je bronhijama, i zato je odličan za pluća. Najbolje je brati ga u šumi, na bukvi ili hrastu, jer tada ima jaču energiju.
Kuva se vrlo kratko – samo tri minuta – jer sadrži dosta tanina. Tako se dobija čaj prozračno bele boje, koji čisti bronhije.
Pored toga, možemo napraviti i ulje od hajdučke trave – svi znaju za kantarion, ali ulje hajdučke trave je jednako lekovito. Takođe, vrlo koristan je melem od nevena, spravljen sa svinjskom mašću i dodatkom voska. To je nešto što svaka kuća treba da ima.“
Dr Ljubinka sa biljoberima
Apiterapija – lek iz košnice
Razgovor je potom otišao u pravcu jedne od najstarijih i najprirodnijih terapija – apiterapije. Želeli smo da čujemo od doktorke Ljubinke šta podrazumeva lečenje medom i pčelinjim proizvodima, i koliko nam oni zaista mogu pomoći.
„Apiterapija je u stvari lečenje medom i proizvodima iz košnice. Još je Paracelzijus govorio da su za dobro zdravlje potrebni livada lekovitog bilja, bunar bistre vode – a ja bih dodala i kap meda.
U našem kraju, u Kočanu kod Doljevca, imamo pčelinjak ‘Zelena oaza’. To je naš mali raj za pčelice. Ova godina je bila teška, ali uspeli smo da ih očuvamo.
Važno je znati pravilno koristiti med: preporučena doza je gram meda po kilogramu telesne težine, podeljeno u tri doze tokom dana. Pored meda, izuzetno su važni propolis – koji deluje na bakterije i viruse – zatim perga, odnosno pčelinji hleb, gde pčele kombinuju polen i med u voštanim ćelijama, kao i matični mleč.
Iz mog iskustva – matični mleč u kombinaciji sa medom može pomoći u regeneraciji ožiljaka na srcu ili mozgu, kod ljudi koji su preživeli infarkt ili moždani udar. Vosak je takođe dragocen – ako pojedete kockicu saća, med i vosak oblože želudačnu sluzokožu. Polen je odličan kod problema sa prostatom, a vosak se koristi i za pripremu obloga za reumatične tegobe i bolne zglobove. Zato ja često kažem – sve iz košnice je lek.“
Kada govorimo o apiterapiji, ne možemo a da se ne osvrnemo na same pčelice. One koje sakupljaju nektar na Seličevici i u njenom podnožju daju med posebnog kvaliteta.
„Pčelice su neverovatno vredne. Imala sam prilike da posmatram njihov život. Beba pčela se rađa ‘unatraške’, najpre očisti svoju posteljicu, i odmah kreće da radi.
Već nakon sedam dana pčela počinje da prikuplja nektar. Njihov životni vek je svega 48 dana, a za jednu kašičicu meda potrebna je čitava njihova životna energija. Kada to znamo, tek tada shvatimo koliko je dragocen svaka kap meda.“
Kako se bliži hladniji period godine, želeli smo praktičan savet – šta možemo koristiti za jačanje imuniteta i detoksikaciju organizma.
„U septembru je pravo vreme da se iskopa koren maslačka, najbolje na planini. Maslačak je poznat kao biljka za detoksikaciju organizma.
Koren se pažljivo iskopa, opere i oljušti u tankom sloju. Seče se od korena ka listu, kako bi se sačuvala energija biljke. Potom se suši na belom pek-papiru i čuva u staklenoj tegli pokrivenoj papirom, koji probušimo iglom, da može da „diše“.
Od njega se priprema napitak: pola litra hladne vode, tri supene kašike sušenog korena, prokuvati i ostaviti deset minuta. Dobija se čaj blage vanila boje, koji se pije u gutljajima, najbolje na prazan želudac. On ‘pokupi’ toksine i čisti organizam, pa je odličan u periodu prelaza između godišnjih doba.“
Za kraj emisije, doktorka Ljubinka podelila je gde je naši slušaoci mogu pronaći, ali i ostavila ličnu inspirativnu poruku.
„Možete me pronaći u Niškoj Banji, u Vili Vera, na Trgu Republike 27, u Holističkom centru Wizard, koji postoji već 21 godinu. Telefon za kontakt je 060 014 8955.
Specijalista sam opšte medicine, fitoterapije i apiterapije, dijetetike, a povrh svega lekar kvantne medicine. Nedavno sam boravila i u Bosni, na piramidama u Visokom, gde sam mnogo naučila i brala lekovito bilje na Piramidi Meseca – možda će i to jednog dana biti posebna tema za naš razgovor.
Za kraj – želim da poručim svima: priroda nam daje sve. Samo treba da je upoznamo, poštujemo i naučimo da slušamo njene poruke.“
Kroz razgovor sa doktorkom Ljubinkom Stojković još jednom smo se uverili da je priroda naš najveći učitelj i najbolji lekar. Lekovito bilje Seličevice, moć pčela i bogatstvo zemlje pod našim nogama podsećaju nas da su zdravlje i dugovečnost uvek u skladu sa prirodom.
Da bismo živeli zdravo, potrebno je da živimo jednostavno – da poštujemo ritam godišnjih doba, da unosimo hranu koja dolazi iz našeg podneblja i da se vraćamo prirodnim lekovima koje su koristile generacije pre nas.
Poruka je jasna: priroda nam daje sve što nam je potrebno. Na nama je da je čuvamo, negujemo i živimo u skladu sa njom. Jer zdravlje čoveka i zdravlje prirode su neraskidivo povezani.“
EMISIJU MOŽETE SLUŠATI OVDE NA LINKU:
Leave a Reply