Srbi poštuju Sisoja kao zaštitnika dece i brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji. Sisoje je bio Misirac i učenik svetog Antonija. Kada je Antonije umro, Sisoje se nastanio u pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao.
Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat – mogao je da isceljuje bolesnike, izgoni zle duhove i vaskrsava mrtve.
Umro je u dubokoj starosti, a deo njegovih moštiju je u Manastiru svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Većina običaja vezanih za svetog Sisoja, koji se u Srbiji i danas poštuju, vezana je za decu. Mnoge majke poste sedam dana pred ovaj praznik da bi se pričestile, a veruje se da će deca tako biti zdrava i da će ih u životu pratiti sreća.
Ako na svetog Sisoja pada kiša, trebalo bi pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu. U nekim krajevima Srbije sačuvalo se verovanje da je to voda koju sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti. Stariji kažu da je sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu, pa se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.
Narod kaže da će sve što rodi na svetog Sisoja biti srećno i dugovečno.
