Poljoprivredna proizvodnja na području Nišavskog okruga suočava se sa ozbiljnim izazovima koji direktno ugrožavaju prinose i ekonomsku isplativost gazdinstava. Ključni problemi leže u nedostatku vode, dugogodišnjoj nebrizi o plodnosti zemljišta, ali i sve izraženijoj eroziji, upozorava diplomirani inženjer poljoprivrede Ivan Rangelov.
Prema njegovim rečima, primarni limitirajući faktor u ovom regionu jeste količina pristupačne vode za biljke. Suše i nestabilni višegodišnji proseci padavina u najvažnijim fazama razvoja kultura postali su jedan od osnovnih rizika za sve grane poljoprivrede – od ratarstva i povrtarstva, do voćarstva i vinogradarstva.
„Na parcelama gde se intenzivno gaje kako stalni, tako i jednogodišnji zasadi, evidentan je problem nedostatka vode. Posebno zabrinjava činjenica da je, uprkos podsticajnim merama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV), odaziv proizvođača za nabavku sistema za navodnjavanje i iskop bunara veoma mali“, ističe Rangelov.
Pored navodnjavanja, inženjer Rangelov naglašava da se u proteklom dugom periodu premalo pažnje posvećivalo očuvanju same plodnosti zemljišta. Dugogodišnja nebriga o načinu obrade, neadekvatna upotreba mineralnih i organskih đubriva, kao i nepravilno rukovanje hemijskim sredstvima za zaštitu bilja, dovode do drastičnog pada prinosa i čine proizvodnju ekonomski neisplativom.
„Malo ko se zapitao gde je zapravo problem. Da bismo znali čuveno pitanje ‘šta posle’, neophodno je nakon svakog skidanja plodova uraditi agrohemijsku analizu zemljišta. Jedino na osnovu njenih rezultata možemo pravilno đubriti, primeniti pravilan plodored i maksimalno iskoristiti i vratiti potencijal zemljištu, u zavisnosti od njegovog tipa“, objašnjava naš sagovornik.
Poseban alarm Rangelov podiže kada je reč o nagnutim terenima, priobaljima reka i specifičnim delovima aleksinačke opštine.
Na ovim lokacijama, nestručne mere i neodgovorno ponašanje pojedinaca mogu direktno ugroziti i susedna imanja. Dok se na nagibima erozija vodom uspešno suzbija konturnom obradom, brazdanjem i sideracijom (zaoravanjem travno-leguminoznih biljaka kao zelenog đubriva), opština Aleksinac se bori sa jednim specifičnijim problemom.
„U atarima sela Bradarac, Mozgovo, Rutevac i Vukašinovac, izuzetno je prisutna eolska erozija, odnosno erozija vetrom, koja je na ovom području možda i gora od vodene. Iako je tu dominantan tip zemljišta vertisol (smonica), vetar odnosi plodni sloj“, upozorava stručnjak.
Kao jedino efikasno i hitno rešenje za ova ugrožena aleksinačka sela, inženjer Rangelov navodi uvođenje obaveznih mera zaštite:
„Na pomenutim lokacijama obavezna mera zaštite je podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U zavisnosti od specifičnosti samog terena i mikrolokacije, moramo pristupiti projektovanju i usađivanju nepropusnih ili propusnih vetrozaštitnih odbrana kako bismo sačuvali ono najvrednije što imamo – našu zemlju“, zaključuje Ivan Rangelov.
Leave a Reply