Hodnicima Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Malošištu početkom decembra odjekivao je aplauz kakav se retko pamti. Učenici, nastavnici i svi zaposleni u školi postrojili su se sa obe strane hodnika kako bi na dostojanstven i dirljiv način ispratili nastavnicu biologije Suzanu Perić posle njenog poslednjeg časa, obeležavajući tako kraj jedne izuzetne nastavničke karijere.
Bio je to prizor ispunjen emocijama, zahvalnošću i poštovanjem – trenutak u kom se jasno videlo koliko je jedna nastavnica ostavila dubok trag u životima svojih učenika.
Gromoglasan aplauz, osmesi pomešani sa suzama i topli zagrljaji govorili su više od reči. Posle punih 40 godina predanog rada u prosveti, profesorka Suzana Perić otišla je u zasluženu penziju, ostavljajući iza sebe generacije đaka kojima je usadila ne samo znanje, već i ljubav prema prirodi, životu i ljudima.
Mnogi od njenih bivših učenika danas su krenuli njenim stopama, upisali prirodne nauke i srodne škole, a neki su i sami postali nastavnici, istraživači i zaljubljenici u ekologiju. Nije ih učila samo lekcijama iz udžbenika, već i lekcijama iz života.
„Uvek sam želela da od male dece izrastu veliki ljudi – ljudi dobrog srca, puni poštovanja prema prirodi, prema svojoj okolini, prema drugim ljudima i prema Bogu. Znanje je važno, ali čovek bez dobrote i svesti o svetu oko sebe nije potpun“, istakla je profesorka Suzana Perić, dirnuta ispraćajem koji su joj učenici priredili.
Ovo je, prema rečima kolektiva, prvi put da je odlazak jednog nastavnika u penziju obeležen na ovako svečan i organizovan način, što dovoljno govori o ugledu i ljubavi koju je Suzana uživala u školi i zajednici.
Ipak, emocije se tog dana nisu završile samo u školskom hodniku. U želji da svoj odlazak obeleži na poseban način, Suzana je organizovala proslavu za ceo kolektiv – ne samo za nastavnike, već i za nenastavno osoblje, ljude bez kojih škola, kako je rekla, „ne bi disala istim plućima“. Oko 70 kolega i prijatelja okupilo se u restoranu kako bi zajedno obeležili kraj jedne velike profesionalne priče.
Za muziku i dobro raspoloženje bio je zadužen njen dugogodišnji kolega, nastavnik fizičkog vaspitanja i jedan od omiljenih lokalnih pevača, Miroslav Stojković – Ćosa, koji je atmosferu doveo do usijanja i učinio da veče ostane upamćeno po smehu i pesmi.
Profesorka Suzana Perić nije ostavila trag samo u učionicama. Bila je i rado viđen gost u emisijama koje je naš medij realizovao, gde je nesebično delila svoje znanje o organskoj proizvodnji, zdravim stilovima života i očuvanju životne sredine. Njena ekološka bašta, posvećenost prirodi i sposobnost da znanje pretoči u praksu učinili su je svetlim primerom kako jedan prosvetni radnik može uticati na čitavu zajednicu – i u školi i van nje.
Odlazak Suzane Perić u penziju nije kraj njenog uticaja. Naprotiv, to je samo novi početak jedne životne etape u kojoj će, sigurno je, nastaviti da širi ono čemu je učila i druge – ljubav prema prirodi, blagost u srcu i veru da se svet menja znanjem i dobrotom.
Leave a Reply