Sačuvaćemo stanište poljskog kukureka u Malošištu

Udruženim naporima svih nas jedino poznato stanište poljskog kukureka u Srbiji, uz železničku prugu u Malošištu, biće sačuvano. Naime, kako je Radio Koprijan već izveštavao, zbog rekonstrukcije pruge Niš-Leskovac ovoj lokalitet, za koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokrenulo postupak zaštite, bio je ugrožen, te je poljskom kukureku pretila opasnost da bude izbrisan sa mape naše zemlje. To se na sreću i biologa i ljubitelja prirode neće desiti, jer su nadležni uspeli da nadju rešenje.

Kako je u razgovoru za Radio Koprijan rekao Danko Jović iz Zavoda za zašitu prirode iz Niša stanište će biti privremeno iseljeno, a kad se radovi na toj pružnoj deonici završe biće vraćeno i to je bo najadekvatniji način da se ova biljka sačuva.

Humusni sloj zemlje, debljine dvadesetak ili tridesetak centimetara u kome se nalazi seme te biljke biće pažljivo sklonjen i odložen na stranu dok se gradjevinski radovi završe. Nakon toga humus će biti vraćen na sadašnju lokaciju, rekao je Jović.

Skidanje dela zemljište na kojem raste ova ugrožena vrsta trebalo je da bude obavljena danas, ali je odloženo za četvrtak zbog loših vemenskih uslova. Do tada se neće izvoditio radovi na mestu gde raste kukurek.

Biljka se ne može trajno preseliti negde drugde, jer one ne opstaju na odredjenom mestu bez razloga, već zbog toga što im pogoduju odredjeni mikroklimatski uslovi, naglašava Jović.

Podsetimo, Mnistarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite poljskog kukureka u Malošištu, na površini od oko 2 hektara, s obzirom na to da se radi o jedinom poznatom staništu ove biljke u Srbiji. To znači da nije dozvoljeno preduzimati aktivnosti koje bi mogle naštetiti jednoj od najugroženijih vrsta u flori Srbije.

U ranijem periodu, nažalost, nismo mnogo brinuli o ovom blagu koje imamo, jer lokalno stanovništvo nije ni znalo za njega, pa smo bili svedoci da je to stanište bilo naruženo smećem, šutom, a često je uništavano i namernim izazivanjem požara kako bi se spalilo okolno rastinje i korov. Sada je dodatno bilo ugroženo radovima na rekonstrukciji pruge, ali zahvaljujući razumevanju Železnica Srbije, angažovanju svih nadleženih institucija, pojedinaca, kao i naše medijske kuće, ipak ćemo uspeti u nameri da sačuvamo ovaj „dragulj“ prirode.

J.Kozomara

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *