Smetlišta, divlje deponije, ruglo i sramota svih nas koji ovde živimo, jedna od prvih slika sa kojom se susretne svako ko dodje ili prodje kroz ovaj kraj, načičkane često duž puta, pored reka…. slika su i prilika mentaliteta, nebrige o sredini u kojoj živimo, nemara, nedostatka svesti da nam se ono što damo prirodi, ili bolje rečeno što bacimo u prirodu, vraća, na ovaj ili onaj način. Zašto radimo na štetu svih nas? I dokle? I hoćemo li prvo krenuti da popravljamo sebe i da se odričemo svojih loših navika ili ćemo opet upirati prstom i kriviti drugog što u atarima naših sela, umesto zelenila, rastu smetlišta? Jer budimo realni. Stvaraju ih neki među nama, dok se ostali prave se da to ne vide.
Jesmo li išta naučili o tome da ako sami ne čuvamo ono što imamo, to niko drugi neće moći umesto nas?
Sudeći prema trenutnom broju divljih deponija na teritoriji opštine Doljevac, u odnosu na neki raniji period, izgleda da nešto ipak jesmo naučili ili je to možda samo privid. Ono što je sigurno je da smo i dalje daleko od onoga kako bi to trebalo da izgleda. A trebalo bi da izgleda tako da divljih deponija ne bude. Ni jedne. Ni u jednom selu. I da se, kada se postojeće očiste, na čemu se godinama radi, na tom mestu ne stvaraju nove. I kad postoji šut koji treba negde odložiti, kontaktiramo nadležne i to rešimo.
Jer ponekad zaista nije potrebno mnogo truda da bi bilo rezultata.
Jesmo li spremni na taj mali korak napred?
–Trenutno divljih deponija u opštini Doljevac ima između 25 i 30. To je manje u odnosu na 2022.godinu kada ih je bilo oko 40. Ipak, napominjem da je naveden broj trenutnih deponija broj koji je potvrđen uvidom na terenu u toku 2025.godine, ali je potrebno još informacija od strane građana ukoliko postoje još neke za inspekcija nije imala saznanja, a sigurno postoje na određenim lokacijama jer se svakodnevno „rađaju“ nove deponije, kaže u izjavi za Radio Koprijan komunalni inspektor i inspektor zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi u Doljevcu Danica Cvetković. –Situacija je dakle malo bolja, ali ne mnogo, jer one divlje deponije koje se očiste, gotovo preko noći opet nastanu. Tako na primer kada je došlo do požara u Malošištu iznad javne česme prošle godine, pored rastinja izgorela je i divlja deponija koja se tamo nalazila. Komunalna inspekcija u saradnji sa JKP Doljevac obišla je tu lokaciju na kojoj trenutno nema divlje deponije, jer je u potpunosti izgorela, ali kada je izvršen obilazak celog terena, konstatovano je da su građani napravili novu divlju deponiju iznad groblja. Znači da i ogroman požar nije uticao niti zabrinuo meštane Malošišta da razviju svest o zaštiti životne sredine.
I to je samo jedan od primera. Sličnih priča i te kako, nažalost, ima, a praksa je pokazala da su najveća smetlišta u najvećim selima. –Najkritičnije tačke divljih deponija su najveća naselja sa većim brojem domaćinstava, kao i tamo gde postoji najveći protok saobraćaja i ljudi, kao što su Malošište, Pukovac, Belotinac i Doljevac, a i sva ostala mesta, jer svuda ima divljih deponija, u svakom selu. Najveći problemi su pored reka, lokalnih puteva, puteva do groblja, a osnovni problem sa divljim deponijama je što ljudi svuda bacaju komunalni i građevinski otpad, a pritom imaju ugovor o iznošenju smeća sa nadležnim preduzećem. To je utvrđeno tokom 2024.godine kada su lica kažnjavana od strane Komunalne inspekcije i na osnovu njihovih izjava.
I kad već ne možemo da se objasnimo i dogovorimo imaju li efekta kaznene mere? -Tokom 2024.godine Komunalna inspekcija opštine Doljevac pokrenula je postupak protiv pedeset lica za bacanje smeća na mesta koja nisu predviđena kao deponije i izdala prekršajni nalog na licu mesta sa novčanim kaznama od 20.000 dinara za oko trideset lica. Upozorenja od strane Komunalne inspekcije postoje svakodnevno, jer se na terenu vrši praćenje i nadzor. Po mom iskustvu i radu u poslednje 3 godine, najveći efekta imaju novčane kazne, kao i opomene pre novčanog kažnjavanja i pre učinjenog prekršaja licima koja su zatečena kako planiraju da odlože svoj otpad tamo gde mu nije mesto, i u većini slučajeva ta lica su od strane Komunalne inspekcije sprečena da bace svoj otpad. Napominjem da ukoliko neko ima veću količinu otpada može da potraži pomoć od nadležnog preduzeća, kako bi im se dostavio kontejner, koji su u obavezi da za 48 sati napune. Takođe, opština Doljevac je tokom 2025.godine odredila parcelu za odlaganje građevinskog otpada u Orljanu i do kraja godine stanovništvo će dobiti mogućnost da građevinski otpad odloži na mesto koje će biti određeno kao lokacija za privremeno odlaganje građevinskog otpada što će dodatno i pozitivno uticati da se divlje deponije smanje u svim naseljima na teritoriji opštine Doljevac.
Ali s obzirom na to da je situacija takva kakva jeste i da je sanacija divljih deponija potrebna svake godine, nadležni u kontinuitetu, kaže naša sagovornica, rade na obezbedjivanju sredstava za te namene, preko Ministarstva zaštite životne sredine, kao što je to recimo bio slučaj prošle godine ili iz sopstvenih sredstava kao što je to slučaj ove godine, kada je JKP izdvojilo 1,5 miliona dinara i tokom ovog meseca obavljaće radove na čišćenju divljih deponija. Takođe u kontinuitetu nabavljaju se kontejneri i raspoređuju u svim naseljima na celoj teritoriji opštine Doljevac, kao što je to nedavno bio slučaj, kada su kontejneri i kante, u saradnji sa Javno-komunalnim preduzećem raspoređeni prema potrebama. –Od 2023.godine opština Doljevac aktivno izdvaja sredstva za čišćenje divljih deponija i postavljanje tabli sa natpisom „ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLjA“, i „ZABRANjENO BACANjE SMEĆA I ŠUTA“ na onim lokacijama koje su očišćene. U 2024.godine opština Doljevac je takođe učestvovala na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine i dobila sredstva za uklanjanje divljih deponija u Malošištu i Pukovcu koje su uspešno uređene i danas na tim lokacijama ne postoji divlja deponija već samo zelenilo.
I onda dolazimo do priče o štetnom uticaju na životnu sredinu. Jer ne samo da nije lepo, niti je po slovu zakona, nego je pravljenje divljih deponija i štetno za sve nas koji ovde živimo i to na mnogo načina. –Uticaj na životnu sredinu se ne može videti golim okom, pa građani nisu svesni kakav negativni uticaj može imati divlja deponija na zemljište, vodu, vazduh, floru i faunu. Divlje deponije su značajan izvor teških metala, jer se tu može naći raznovrstan otpad – i kućni i elektronski i građevinski. Najčešći izvor teških metala na divljim deponijama su stari televizori, frižideri, telefoni, baterije, koji sadrže olovo, živu, arsen, cink, a ljudi ih „bezbrižno“ bacaju gde god nađu „zgodno mesto“. Svi ti teški metali se ispiraju u zemljište i time dolazi do zagađenja podzemnih i površinskih voda, a ta ista zagađena podzemna voda ulazi u biljke i samim tim u prehrambeni lanac. Zatim, naši građani često pale otpad, jer kod njih ne postoji svest o opasnostima koje mogu da proizvedu svojim postupcima, pa se tako u dvorištima često pali plastika, obuća, tkanina, papir, organski otpad i prilikom spaljivanja oslobađaju raznorazne toksične supstance koje utiču na zdravlje svih nas, pogotovo PM čestice koje se ne vide, ali zagađuju vazduh u krugu od više kilometara, a koje mi udišemo i one, što su manje, dublje ulaze u organizam i samim tim su opasnije za zdravlje. Zato je u celoj Srbiji zabranjeno spaljivanje otpada na otvorenom, pa tako i u našoj opštini gde su propisane novčane kazne za pravna lica 50.000 dinara, a za fizička 20.000 dinara, naglašava inspektorka.
I kada znamo sve to, više ne možemo tražiti opravdanje za svoje postupke. Iako, ruku na srce, ima puno onih koji, svesni svega izrečenog, vode računa o kraju u kojem žive, svakako ima i onih koji svojim ponašanjem anuliraju brigu svih ostalih. Zato još jednom napominjemo da ako imate veće količine otpada ili šuta sve to možete bezbedno i propisno odložiti u saradnji sa nadležnima.- Apelujem na građane da mi se, ukoliko imaju veću količinu komunalnog otpada koje moraju očistiti iz svog domaćinstva, lično obrate kako bismo pronašli rešenje i kako taj otpad ne bi završio pored lokalnih puteva i reka, već tamo gde mu je mesto, na zvaničnoj deponiji u Nišu. Takođe, molim građane da ukoliko zateknu neko lice da baca smeće tamo gde mu nije mesto, to prijave na broj telefona 069/8800219 i da se pritom ne ustručavaju, jer ništa nije važnije od očuvanja zdrave životne okoline.
Ako je ova naša priča doprinela tome da bar stavimo prst na čelo i porazmislimo o tome šta to sami sebi radimo, onda je sve ovo imalo efekta. Jer pre nego što se zapitamo šta bi neko drugi trebalo da uradi, pođimo najpre od sebe i od svog doprinosa rešavanju ovog problema. Ma kako skroman taj doprinos bio, on je korak napred za boljitak svih nas.
Autor i voditelj: J. K.
Glavni i odgovorni urednik: D. D.
Sagovornica: Komunalni inspektor i inspektor zaštite životne sredine u opštini Doljevac Danica Cvetković
OVAJ PROJEKAT SUFINANSIRA OPŠTINA DOLJEVAC
Leave a Reply