Uspomenu na život i rad Petra Kočića po prirodi stvari čuvaju Banjaluka i Zmijanje, ali njegov lik i delo baštini i jedno seoce, daleko od Banjaluke, a tako blizu idejama koje je Kočić širio. U opštini Doljevac, s ciljem očuvanja trajnog sećanja na njegov slobodarski duh, živi priča koja spaja Zmijanje i jug Srbije.
Dok se u Bosni neguje tradicionalni „Kočićev zbor“, u Kočanu se još daleke 1939. godine, na inicijativu učitelja Petra Pekića, rodilo Kulturno-prosvetno društvo „Petar Kočić“. Jer, malo je sredina koje se mogu pohvaliti ne samo velikim brojem prosvetnih radnika, a Kočane je učiteljsko selo koje je u svojoj istoriji iznedrilo čak 122 učitelja, već i jednim nesvakidašnjim geografskim podatkom. Kočane okružuju tri reke, pa je onda potpuno razumljivo ne samo što su pokretači ove ideje time odali počast piscu i borcu za istinu, pravdu, slobodu i lepotu jezika, čije vrednosti i danas žive u narodu, a tragom tih vanvremenskih ideja, doljevački prosvetari u naše vreme oživeli rad društva, nego i što su mu dodali odrednicu Trorečje.
Kočić je pre jednog veka rekao da je”otadžbina njiva na kojoj se neprestano sije i žanje“, a upravo tim rečima otvoreni su ovogodišnji, šesti po redu „Kočićevi dani“.
Svečani program otvaranja obeležile su dve centralne teme: razgovor o značaju jezika i dodela književnih priznanja.
O važnosti očuvanja govora i tradicije govorili su dr Dušan Stefanović i dr Danijela Kostadinović, na jezičkoj tribini “Zašto je dijalekat važan (i) u književnosti?”
–Dijalekat je način za ispoljavanje raznolikosti sveta koji nas okružuje, on daje sposobnost delu da postane autentično, oslikava jedan prostor i jedno vreme, čuva kolektivno pamćenje, most je između lokalnog i univerzalnog, on je način na koji jedna sredina pamti, rekao je, izmedju ostalog, dr Dušan Stefanović.
–Dijalekat je nit koja prožima celo stvaralaštvo Vlaste Cenića, način kako nasleđeno dopire do čitalaca, znak posebnosti i tihi udeo nasleđa u onom ličnom. Kroz njega pesnik osluškuje čoveka i njegovu svakodnevicu, oslikava kraj u kojem živi, doživljava lepotu i kazuje o odanosti rodnom tlu, dodaje dr Danijela Kostadinović.
Za najlepšu priču po konkursu društva ove godine nagrađeni su istaknuti autori, a žiri je imao ni malo lak zadatak da medju 72 pristigla rada, odabare one najbolje. Ipak, odluka je pala, pa je prva nagrada pripala Dinu Burdžoviću iz Bijelog Polja za pripovetku „SLOVO O SVENU I LJUBAVI“.
–Pripovetka ima postmodernističke fundamente, ali se oslanja i na modernu književnost. Radi se o nemačkom dečaku i mojim razgovorima s njim u jednom parku u Frankfurtu. Govorimo o nadama, željama, strahovima i ljubavima… Ova nagrada mi je posebno draga jer su književne nagrade melemi na ranu pisaca, kako reče naš veliki književnik Ćamil Sijarić, istakao je autor za Radio Koprijan.
Ravnopravne druge nagrade dodeljene su za dela „Ono čore“ autora Nenada Karića iz Lazarevca i „Od đeda Dušana do danaske“ autora Milana Vorkapića iz Vrnjačke Banje.
Priznanja nagradjenima uručio je predsednik KPD „Petar Kočić – Trorečje“ Marko Nikolić.
Posebnu lepotu događaju donele su „Priče o pesmama iz Vranja“, koje je nadahnuto kazivao i pevao umetnik Branimir Stošić Kace. Čuvenu Kočićevu „Molitivu“ interpretirao je Dejan Mitrović, profesor matematike iz doljevačke osnovne škole, dok su za muzičke prelaze na gitarama bili zaduženi Helena i Konstantin Blagojević.
–Kočić nije ostao samo tamo gde je rođen i gde je stvarao. Stigao je i do Kočana. A kad se jedan pisac sretne sa ljudima koji još veruju u reč – ni kilometri nisu daleko, poručio je Vlasta Cenić, čija vizija i delanje pokreću ovu manifestaciju.
Priča o „Kočićevim danima“ ovde se ne završava. Naredni program zakazan je za 19. septembar u kočanskoj školi u ulici koja nosi njegovo ime.
J.Kozomara
Leave a Reply