U programu EU PRO Plus, turizam je putovanje i odmor, ali pre svega to je infrastruktura, lokalna privreda, zaštita životne sredine, očuvanje kulturnih vrednosti, uz zapošljavanje i bolji kvalitet života ljudi. Preko ovog programa Evropska unija je pomogla lokalnim samoupravama da ponude više: bolje uređene destinacije, unapređenu turističku infrastrukturu, bogatiju ponudu i održiv razvoj koji koristi lokalnim zajednicama.
Sprovedeno je 14 projekata, ukupne vrednosti oko 5,7 miliona evra, od čega su četiri miliona evra bespovratna sredstva Evropske unije. Ulaganja su se mahom odnosila na izgradnju infrastrukture i obnovu objekata sa ciljem da se stvore funkcionalne celine koje povezuju turizam sa lokalnim razvojem, očuvanjem prirode i ekonomskim prilikama. Tako su uz podršku EU podržani banjski i velnes turizam u Knjaževcu, Sokobanji i Mataruškoj banji, promovisan je prirodni i izletnički turizam u Aleksincu, a kulturno i istorijsko nasleđe je sačuvano, obnovljeno i stavljeno u funkciju turizma u Šumadiji, Užicu i Nišu.
O tome kako se turizam gradi na terenu i kako postaje održiv deo lokalnog razvoja razgovaramo sa Draganom Novaković, inženjerkom programa EU PRO Plus.
Zašto su ulaganja u održivi turizam, pre svega rekonstrukcija, opremanje turističkih zona i objekata, važan deo programa EU PRO Plus?
Evropska unija je kroz program EU PRO Plus pružila značajnu podršku podsticanju ekonomskog rasta, a turizam je prepoznat kao jedan od sektora koji ima snažan potencijal da doprinese lokalnom ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta. Tako su lokalne samouprave u najvećoj meri dobile pomoć upravo tamo gde su ulaganja najpotrebnija, a to je unapređenje turističke infrastrukture, bez koje nije moguće razvijati održivu i konkurentnu turističku ponudu.
Projekti su obuhvatili rekonstrukciju turističkih lokacija, opremanje turističkih zona komunalnom infrastrukturom, kao i obnovu objekata koji imaju kulturnu i istorijsku važnost. Važno je da naglasim da su projekti birani putem javnih poziva, tako da imaju važan aspekt održivosti i da su povezani sa dugoročnim ciljevima – jačanjem lokalne privrede, unapređenjem kvaliteta života u zajednicama. Posebno se vodilo računa o zaštiti životne sredine i valorizaciji i promociji kulturnog i istorijskog nasleđa i lokalnog identiteta.
Razvoj održivog turizma je podržan kroz projekte poslovne infrastrukture, gde smo uz građevinske radove podršku usmerili i na izradu tehničke dokumentacije, ali treba istaći da smo unapređenje turizma podržali i kroz integralne projekte proistekle iz teritorijalnih strategija. EU PRO Plus je pilotirao ovakav integralni teritorijalni pristup razvoju i podržao projekte koji imaju integralni karakter, što između ostalog podrazumeva teritorijalni fokus kroz razvoj zasnovan na specifičnim potencijalima i potrebama funkcionalnih urbanih područja, uz multisektorsku prizmu. Upravo se to pokazalo kao dobar pristup u podršci održivom turizmu, jer su projekti podrazumevali kombinovanje različitih sektora, od infrastrukture, ekonomije, zaštite životne sredine i očuvanju nasleđa. Primer za to je projekaz KREST – Kulturni preporod za bogatiji turizam u Šumadiji, u okviru kojeg se između ostalih aktivnosti uskoro završava renoviranje Kraljeve vinarije u Topoli, jedne od najstarijih vinarija u Srbiji i zadužbine dinastije Karađorđević. Za vinski podrum u ovoj vinariji iz 1931. godine kažu da je bio najmoderniji podrum tog vremena, sa najsavremenijom opremom, građen po ugledu na francuske modele. Sada će uz podršku EU Šumadija da ima bogatiju turističku ponudu koja čuva tradiciju i nasleđe, ali je i stavlja u savremeni kontekst tako da može da parira poznatim evropskim destinacijama.
Kako su ovi projekti unapredili turizam i kakav je bio uticaj na lokalne zajednice?
Projekti su unapredili turizam kroz stvaranje boljih uslova za posete i boravak turista, ali i kroz unapređenje prostora koji svakodnevno koristi lokalno stanovništvo. Obnovljeni objekti, uređene turističke zone i nova infrastruktura doprineli su većoj vidljivosti destinacija, produženju turističke sezone, a pokrenuta je i ekonomska aktivnost i otvaranje novih radnih mesta.
Tako je, recimo, u Mataruškoj banji uz EU podršku rekonstruisana vodovodna mreža u dužini od preko pet kilometara, što je bio važan korak ka povratku ove banje na mesto na turističkoj mapi Srbije. Obezbeđeno je stabilno vodosnabdevanje za hotelski i privatni smeštaj, sportski, gerontološki i rehabilitacioni centar, a ulaganje domaćeg investitora u obnovu hotela doprinelo je povećanju broja turista ali i otvaranju 35 novih radnih mesta. Ova infrastrukturna intervencija do sada je doprinela investicijama od 1,5 miliona evra uz uvećanje prihoda od turizma za 18,9% na osnovu povećane ponude. Posebno važno je da je projekat doneo korist i za stanovnike Mataruške banje imajući u vidu da su 93 domaćinstva priključena na novu vodovodnu mrežu.
Kako izgleda sprovođenje projekata u oblasti turizma iz inženjerskog ugla?
Svaki od ovih projekata nosi neki specifičan izazov, a ja bih istakla kao primer rekonstrukciju potpuno urušenog tornja za vodozahvat u užičkoj tvrđavi Stari grad, čiju je izgradnju pratio moj kolega. Radovi na rekonstrukciji su morali da budu izvođeni u koritu reke Đetinje i njihov početak je zavisio od niskog vodostaja i pažljive montaže privremene konstrukcije za skretanje toka reke na mestu izvođenja temelja. Dodatno, kompletna izgradnja kule u kamenu je zahtevala majstore starih zanata koju su ručno polagali kamen na kamen do pune visine kule od 27 metara. Tokom cele izgradnje bile su primenjivane dodatne bezbednosne mere i pravljena zaštitna konstrukcija nad radnim prostorom kako bi se sprečilo da delovi stene iznad kule, koji se se povremeno obrušavali, ne ugroze bezbednost majstora. Kula je završena na ponos svih nas, bez ijednog incidenta tokom izgradnje, i pored mnogo rizika koje sam ja anticipirala zbog složenosti projekta.
Koji projekat biste izdvojili kao posebno značajan ili kao primer dobre prakse i zašto?
Teško je izdvojiti samo jedan projekat, jer svaki ima poseban i višestruki značaj za svoju sredinu. Ipak, projekti u banjskim destinacijama poput Knjaževca ili Mataruške banje dobar su primer kako infrastrukturna ulaganja mogu biti pokretač šire revitalizacije destinacije. Oni pokazuju kako se kroz ciljane intervencije može istovremeno unaprediti turistička ponuda, zaštititi životna sredina i stvoriti uslovi za nove investicije.
Jedan od mojih omiljenih projekata, koji je još uvek u toku i tek očekujemo da se efekti pokažu u narednim godinama, jeste projekat završetka omladinskog kampa u Zaječaru, koji je deo projekta „Magija Istočne Srbije“ i obuhvata unapređenje turizma u Zaječaru, Boljevcu, Sokobanji i Knjaževcu. Zaječar je koncept omladinskog kampa započeo i finansirao kroz tri faze, a program je podržao četvrtu i poslednju fazu izgradnje, uz preduslov da se u okviru projekta razradi i upravljački model za kamp, imajući u vidu da održivost čitavog koncepta zavisi od dobrog upravljanja. Kroz projekte koje smo ranije sprovodili, imali smo primer dobre prakse ustanovu za odmor mladih u Lipovcu, Aleksinac, koja je pre naše podrške na rekonstrukciji objekta bila u potpunosti popunjena, a vizija koju su nam preneli čelnici ustanove odražavala je posvećenost i napore da se mladima obezbedi da organizovano i kvalitetno provedu vreme tokom boravka u ustanovi. Ovaj model smo preneli Zaječaru i insistirali smo da se u ranoj fazi izgradnje omladinskog kampa donese odluka ko će upravljati kampom i da se usvoji dokument o njegovom upravljanju, kako bi ovaj kompleks u predivnom okruženju šume Kraljevica zaista i zaživeo. Mi pratimo uticaj završenih projekata kroz vreme, čak i nekoliko godina nakon završetka infrastrukturnih radova, pa ću ja sa velikim zadovoljstvom pratiti aktivnosti u kampu uz želju da već početkom leta graja dece ispuni 16 bungalova koji su opremljeni i završeni uz podršku EU.
Koji su najveći izazovi pri sprovođenju ovakvih projekata i kako ih prevazilazite?
Najveći izazovi najčešće se odnose na kompleksnost infrastrukturnih radova, usklađivanje različitih aktera i administrativne procedure. Dodatni izazov predstavlja i potreba da se projekti realizuju u skladu sa principima održivosti i zaštite životne sredine. Ovi izazovi se prevazilaze kroz dobru pripremu projekata, stalnu saradnju sa lokalnim samoupravama i tehničku podršku tokom celog procesa realizacije.
Kako ovakvi projekti doprinose širem cilju ravnomernog razvoja?
Ulaganja u turizam omogućavaju da se razvoj ne koncentriše samo u velikim urbanim centrima, već i u manjim sredinama sa značajnim prirodnim i kulturnim potencijalima. Na taj način turizam postaje alat za ravnomerniji razvoj, jer podstiče zapošljavanje, lokalno preduzetništvo i bolju povezanost. Projekti programa EU PRO Plus doprinose tome da različiti delovi Srbije imaju priliku za održiv razvoj, u skladu sa svojim specifičnostima.
A šta smo zajedno sa našim partnerima iz lokalnih samouprava naučili na ovom putovanju?
Naučene lekcije ukazuju da su integralni pristup razvoju teritorija, međusektorska saradnja, ulaganje u ljudske kapacitete i povezivanje turizma sa drugim sektorima, kao što su gastronomija, obrazovanje i zelena ekonomija, ključni za dugoročnu održivost. Tako turizam nije samo važna ekonomska delatnost već je ključan za očuvanje lokalnog identiteta, unapređenje kvaliteta života i jačanje otpornosti zajednica.
Leave a Reply