Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan, kada se priprema hrana za Božić.
Po srpskoj običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, 7, 8. i 9. januara ali se kao praznični dani računaju i današnji Tucindan i sutrašnji Badnji dan.
Na Tucindan se priprema meso za božićnu pečenicu. Nekada se pečenica “tukla” ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu “ne valja” tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
Prema narodnom verovanju, od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće. Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
