Novo vreme traži inovacije i kada je poljoprivreda u pitanu, a adaptacija poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene, jedan je od prioriteta ove oblasti. Ova vrsta adaptacije podrazumeva hitne agrotehničke zahvate i promene u upravljanju resursima, izbor novih otpornijih vrsta, pasmina i hibrida, kao i unapređenje energetske efikasnosti kako bi se smanjili negativni uticaji i povećala otpornost na promene poput suše, poplava i ekstremnih temperature. Ovo je ključno jer je poljoprivreda, iako neznatna u globalnim emisijama GHG, izuzetno osetljiva na klimatske promene, što zahteva akciju svih učesnika: farmera, nauke i vlada, kažu za Radio Koprijan iz Poljoprivredno-stručne službe iz Niša.
Ključne mere adaptacije su upravljanje zemljištem kroz poboljšanje kvaliteta zemljišta i sprečavanje erozije, efikasnije korišćenje vode, putem navodnjavanja i drenaže, izbor kultura i stočarstva, selekcija i gajenje sorti otpornijih na sušu, visoke temperature, bolesti; izbor adaptiranih rasa i hibrida u stočarstvu, sistemi proizvodnje, ao što su uvođenje agrobiznis sistema koji su otporniji, tehničke mere, to jest zaštita od ekstremnih uslova, inovativne tehnologije, poput precizne poljoprivrede, kao i energetska efikasnost-smanjenje potrošnje energije u proizvodnji.
Adaptacija neophodna napominju iz Poljoprivredno-stručne službe, zbog visoke osetljivost regiona, a Zapadni Balkan je posebno ranjiv na poslediceglobalnog zagrevanja, kao i očuvanja proizvodnje, jer se smanjuju gubici prinosa i osigurava snabdevanje hranom u budućnosti, smanjenje emisija gasova staklene baste, kroz efikasnije upravljanje resursima.
Sve ove mere su neophodne kako bi se osigurala održiva poljoprivreda u uslovima sve izraženijih klimatskih promena, što zahteva hitnu i sveobuhvatnu akciju, napominju iz PSS-a.
Leave a Reply