Борба за ћирилицу!

Држава је изгледа коначно решила да се озбиљно позабави питањем очувања српског језика и писма. У последњем тренутку, по мишљењу многих. Пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице, предвиђених  Стратегијом развоја културе, чији је нацрт  на јавној расправи.

Годинама је ћирилица запостављана, па се у једном тренутку чак чинило да ће неповратно отићи у историју. Међутим, с обзиром на то да се припрема Стратетиjа развоја културе, која ће акценат ставити на њено очување, стручњаци у тој области су се понадали да ће се ипак,  предузети озбиљне мере, како  се та суморна предвиђања не би обистинила.

Нацртом измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су предвиђене казне за кршење ове врсте прописа. По угледу на Француску, Пољску и друге европске земље, бригу о језичкој политици преузеће ново тело – Савет за српски језик.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже, за “Новости”, да су предложени прописи корак даље у односу на досадашњу заштиту, али и почетак континуиране бриге о националном писму, истичући да није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити, узимајући у обзир тренутно стање ствари, што је, како је даље објаснио,  само фактичко стање узроковано духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом.

Заборавља се најчешће да је српска ћирилица, изванредно фонетско писмо, израз културног блага и историјске еманципованости и доказ културног идентитета, са чиме се слаже и велики број стручњака из те области.

Управо из тог разлога контактирали смо Власту Ценића, нашег познатог песника и професора српског језика.

власта

Писмо које нам је до половине 20. века било једино, током последњих неколико деценија постало је реликт у “рођеној” земљи тако да нам прети страшна опасност да се за две-три деценије пробудимо и схватимо да нико не користи ћирилицу, напомиње Ценић, преносећи нам 15 разлога у прилог коришћења ћириличног писма.

  1. Ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Користити неко друго писмо је помањкање осећаја за лепо.
  2. У другим писмима имамо двословља попут ђ, љ њ, у ћирилици таквих слова нема, па је она самим тим функционалнија. То је лингвистички разлог.
  3. Упркос многим променама ћирилица је остала једино писмо Срба православаца, па је то историјски разлог.
  4. Ћирилица је изразито обележје културе српског народа.
  5. Писмо православних Словена је ћирилица, што значи да се њом служе или би требало да се служе сви православни словенски народи.
  6. Ту су и морални разлози.
  7. Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност Ћирила и Методија, тако да ово писмо представња везу са православном духовношћу.
  8. Познавајући културно-историјски и национално-државни интерес, Устав РС у члану 10. напомиње да је у службеној употреби у нашој земљи српски језик и ћирилично писмо. Ова уставна одредба би требало да буде обавезујућа за све.
  9. Ћирилица је мера нашег индентитета, интегритета и суверенитета, што је политички разлог за њену употребу.
  10. И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији УНЕСКО наводи се да је Вукова ћирилица српско писмо.
  11. Имамо и економске разлоге.
  12. Пегагошки разлози.
  13. Психолошки разлози.
  14. Социолошки разлози у прилог коришћења ћириличног писма.
  15. То је и српски бренд , нешто што одликује српски народ,  а може бити и најбоља српска реклама. Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Узмимо Грке на пример, они љубоморно чувају своје писмо. То је и туристички разлог за њену употребу.

Сличног је мишљења и Љубивоје Ршумовић, једно од најпозантијих имена на српској књижевној сцени. Популарни Ршум се, у недавно датом инетрвјуу за радио Копријан, дотакао и питања очувања српског језика и писма и ево шта је том приликом рекао.ja i rsum 4

Ми би требало озбиљно да се позабавимо питањем очувања нашег језика и писма, да спречимо да нам држава буде затрпана енглеским, и то оним поквареним енглеским језиком. Требало би много више да обратимо пажњу на наш матерњи језик, да негујемо ћирилицу и да не потпадамо под утицај ових помодних трендова, по угледу на ону жабу која је видела коње који се поткивају, па и она дигла ногу, истиче Ршумовић.

Ј.К.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *