Humanost doljevačkog profesora i poznatog pevača Ćose

Da nečije malo nekom drugom može značiti mnogo pokazuje i humanost doljevačkog profesora fizičkog u OŠ “Vuk Karadžić” i poznatog pevača Miroslava Stojkovića Ćose, koji je nakon priče koja se pojavila u medijima, o devojci Mariji Lazarević  iz sela Lipovac kraj Topole, koja iako i sama živi u teškim uslovima, svoja znanja i interesovanja želi da iskoriti za razvoj svog kraja, odlučio da joj pritekne u pomoć.  Naime, Marija, agronom po struci, sa bakom i bolesnom majkom održava seosko domaćinstvo, a pored svega toga našla je vremena da bez ičije pomoći otvori svoj sajt, jedini u tom  kraju i posveti se informisanju tamošnjih ljudi o svim značajnim temama.

Medjutim, s obzirom na ograničene tehničke mogućnosti, nije joj lako da se u potpunosti posveti novinarskom poslu, a u pomoć joj je pritekao upravo naš sugradjanin Miroslav Stojković  Ćosa koji je ovih dana posetio Topolu i ovu svestranu devojku i na poklon joj odneo kompjuter, kao zamenu za već dotrajali lap top na kojem je Marija do tada radila.- Kad sam video reportažu o Mariji i svim njeim mukama, pošle su mi suze i u trenutku sam odlučio da joj pomognem. Već nekoliko dana posle toga krenuo sam put Topole. Marija je divna devojka, vredna, pametna i jako mi je drago što sam je upoznao, rekao nam je Stojković.

Koliko je Mariju dirnuo ovaj humani gest dokazuje i njena tvrdnja da je prvi put posle mnogo vremena tokom ove posete zaplakala. –I to od sreće,  a znate li zašto? Zato što sam na veliki praznik Bogojavljenje, kada se Bog javlja i kada se ispunjavaju želje,  dobila ovako vredan poklon od humanih  ljudi čak iz okoline Niša. Sada, dodaje ima mogućnost da brže dolazi do informacija i prenosi ih svojim sugradjanima, kojima su one i te kako od značaja, ali i plasira dalje do većih medija, i tako skrene pažnju javnosti na potrebe i probleme ljudi sa kojima živi . –Moje vesti najčešće nastaju iz razgovora sa seljanima. Saslušam njihove muke i probleme i tako napravimo priču. Uvek se mora razgovarati sa ljudima i osluškivati ono što imaju da kažu, rekla je Marija tom prilikom.

Humane ljude ne sprečava  ni daljina, koja je u ovom slučaju iznosila 200 kilometara, ni vreme,  ni nevreme, a da sve to zabeleži, put Topole krenuo je i Ćosin kolega, profesor srpskog, pesnik i novinar Vlasta Cenić.– Ko daruje ne voli da se hvali, medjutim jednostvano ne možete, a da ne zabeležite ovu priču kao primer dobrote.  Cenić je takodje dodao za radio Koprijan da je bio prijatno iznenadjen sposobnošću i ambicijom ove devojke, koja uspeva da gotovo sama  vodi seosko domaćinstvo, čuva ovce, održava baštu i voćnak, bez ičije pomoći priprema ogrev za zimu i bavi se novinarstvom. –Njen dosadašnji rad nije bio uzaludan, pa su tako Marijine vesti “iz naroda” prepoznali i brojni listovi izuzetne čitanosti, kao i nacionalna novinska agencija, kaže Cenić.

Mariji je svaka pomoć dobro došla, a saznanje da, iako živimo u surovom svetu, ima ljudi koji bez ikakve lične satisfakcije žele da priskoče u pomoć drugima, što daje nadu svima nama da ipak nismo izgubili ljudskost i osećaj za druge.

J.K.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *