home Društvo, Vesti Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Dr Tomislav Kitanović

Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Dr Tomislav Kitanović

Doljevačka opština iznedrila je veliki broj ljudi koji su svojim radom doprineli njenom razvoju ili dali svoj doprinos nauci, kulturi, umetnosti, sportu. Mnogi od njih postali su poznati  i mnogo dalje od lokalne sredine iz koje su potekli, dok je druge vreme  bacilo u zaborav. Ova naša rubrika nastala je s namerom da sve nas podseti  na značajne ljude iz našeg kraja i tako ih sačuva od zaborava, ali im time oda i počast za doprinos koji su dali ne samo lokalnoj zajednici, nego društvu uopšte.

U toj grupi učenih ljudi, koji su stečeno znanje stavili u službu svojih zemljaka je i lekar Tomislav Kitanović iz Pukovca, jedan od prvih fakultetski obrazovanih ljudi iz ovog sela doljevačke opštine, a prvi koji je završio medicinu. I danas u sećanju mnogih žitelja ovog kraja, ali i svih republika bivše Jugoslavije, živi uspomena na lekara, izuzetne stručnosti, koji je na posao uvek dolazio pola sata ranije, a odlazio tek kada pregleda sve pacijente, bez obzira na radno vreme i koji, tokom svog radnog veka, nije imao ni jedan dan bolovanja. Svoje pacijente je vrlo često posećivao i van radnog vremena i nikoga, ko je zatražio njegovu pomoć ili savet, nije odbio.

Dr Tomislav Kitanović rođen je 24. decembra 1936. godine u Pukovcu, od oca Blagoja i majke Cvete (Ilić) Kitanović.Osnovnu školu i nižu gimnaziju sa malom maturom završio je u Pukovcu, a zanimljivo je istaći da je bio školski drug sa  slavim Doljevčanima o kojima smo već pisali, prof. dr Novicom Randjelovićem, biologom, sa kojim je i delio školsku klupu i književnikom i političarem  Zarijem Stojkovićem, tako da se bez preterivanja može reći da su njih trojica bili predvodnici slavne generacije ovdašnjih djaka i trojac koji je opravdao i čak prevazišao sva očekivanja i porodice i nastavnika.

Dr Kitanović je nakon završetka osnovnog obrazovanja, školovanje nastavio u gimnazijama u Nišu i Prokuplju.-Dok se školovao u Prokuplju, otac mu je hranu biciklom donosio iz Pukovca jednom nedeljno. Imao je skromnu odeću, pa ga je jako rastužila izjava profesor srpskog jezika, koji je jednom prilikom rekao, nakon pismenog zadatka  na kom je moj otac dobio peticu: „Vidi, vidi seljančeta u prtenoj košulji, a piše o svili!“, kaže, podsećajući se svog oca, Robert Kitanović.

1955.godine dr Kitanović upisao je Medicinski fakultet u Skoplju, a studije je posle dve i po godine nastavio u Beogradu. Diplomirao je1962. godine, nakon čega se vraća u rodni kraj da bi u niškoj bolnici bio na stažiranju. Zanimljiv je podatak da je preživeo katastrofalni zemljotres u Skoplju, s obzirom na to da je tada bio na služenju vojnog roka u tom gradu bivše Jugoslavije. –Prvo zaposlenje dobija 1964.godine u svom rodnom kraju, u ambulanti u Malošištu, a godinu dana kasnije postaje član lekarskog tima novoosnovanog Doma zdravlja u Doljevcu.

Dr Kitanović

Karijeru potom nastavlja u Nemačkoj, gde  svoje znanje iz oblasti anesteziologije, ali i akupunkture, kroz saradnju sa tamošnjim  istaknutim stručnjacima, dovodi do vrhunskog nivoa.  –Od 1970. do 1974. godine moj otac je radio kao asistent hirurgije i neurohirurgije u Versorgungskrankenhaus-u u Bad Pyrmont-u, potom godinu dana kao asistent anesteziologije u Kresikrankenhaus-u u Hamelnu. Usavršavao se potom još dve godine iz oblasti anesteziologije u Marien-Hospital-u u Osnabrück-u, a onda bio i šef anesteziološke službe do 1980. godine u bolnici St. Josefs u Cloppenburg-u. Bio je zaposlen i u St. Annastift Krankenhaus-u u Löningen-u. U Nemačkoj je radio do 1983.godine, da bi se potom vratio u Jugoslaviju, u Niš gde je sagradio porodičnu kuću. Ubrzo je postavljen za prinudnog upravnika u Domu zdravlja u Doljevcu, da bi nakog godinu dana rada ostao u toj zdravstvenoj ustanovi kao lekar opšte prakse, reanimator i akupunkturolog. Prvi je u ovom kraju primenjivao tehniku lečenja pacijenata akupunkturom i postigao zavidne rezultate, sa procentom uspešnosti od preko 60 odsto, a bio je i saradnik Zavoda za akupunkturu Sarajevo.

U Beogradu i Sarajevu, sa dr Miodragom Randjelovićem,  nastavio je da usavršava znanje stečeno u Nemačkoj od stručnjaka iz te zemlje, ali i Kineza i dobio potrebne sertifikate za rad, jer je kako ističe dr Randjelović u razgovoru za radio Koprijan, uvek težio tome da stiče nova znanja i aktivno prati sve novine u medicinskoj nauci. –  Na osnovu našeg dugogodišnjeg prijateljstva, ali i zajedničkog rada u medicini, mogu da kažem da je on bio uzor svakome od nas i jedan od najboljih lekara DZ-a u vreme kada sam ja tamo radio, kaže, podsećajući se svog prijatelja i kolege, dr  Randjelović. To je bio čovek sa jako malo mana i mnogo vrlina, koji je uvek pružao maksimum i u fizičkom i u intelektualnom smislu, koji je neprestano radio na svom usavršavanju i pacijente uvek stavljao na prvo mesto. Nikada nisam čuo da se bilo ko od pacijenata na njega požalio.

I smrt ga je zadesila na radnom mestu 2001. godine, iako ga je samo nekoliko meseci delilo  od penzije. –Doživeo je infarkt, pred kraj radnog vremena. Nažalost, mi u Domu zdravlja, nakon ukazane prve pomoći, nismo mogli da učinimo ništa više, pa smo ga kolima hitne pomoći povezli u niški Klinički centar. Medjutim, negde kod Malošišta dr Kitanović je preminuo, ističe dr Randjelović.

Tomislav Kitanović, bio je, prema rečima novinara Ninoslava Miljkovića, koji je uradio niz članaka o njemu za Doljevačke novine devedesetih godina, pre svega izuzetan stručnjak, odličan dijagnostičar i to u vreme kada primena tehnoloških dostignuća u medicini nije bila razvijena kao danas. – Kroz mnogobrojne razgovore sa njim, ali i sa pacijentima koje je lečio, mogu da kažem da je dr Kitanović, bio odličan lekar, precizan kao mašina, vrlo savestan i odgovoran, jednom rečju čovek vizionar, što se danas retko sreće.

Inače, dr Kitanović je bio svestrana ličnost, pa je pored izuzetne stručnosti u svom poslu imao i mnoga druga interesovanja. Za vreme studija i u vojsci bavio se atletikom, čak je bio i član beogradskog „Partizana“, a trčao je na duge staze, na pet i deset hiljada metara, dodaje njegov sin. Govorio je nemački i engleski jezik.– Takodje je obožavao  epsku poeziju. Epske pesme znao je napamet, a mogao je od korica do korica da ispriča  i Gorski vijenac. Nije bio talenat za pevanje, ali nas je zabavljao imitirajući gusle i pevajući epske pesme.Obožavao je istoriju, pa mu je prvobitna namera bila da to i studira, ali mu otac  nije dozvolio. Svirao je orgulje i kupovao mnoge muzičke instrumente. U mnogo čemu je bio prvi. Prvi je lekar iz Pukovca, prvi akupunkturolog u ovom kraju, a i prvi je u selu imao automobil.  Obožavao je životinje, pre svega pse i mačke, a psi su ga čak u čoporu redovno pratili do autobuske stanice, odakle je putovao na posao, da bi se nakon što on udje u autobus u koloni vraćali kući. Nikome od ukućana nije dozvoljavao da usisava kuću, iznosi smeće i hrani životinje, jer je to bio njegov posao.

Dr Kitanović sa porodicom

Bez obzira na skromno poreklo dr Kitanović je bio jako ambiciozan i svojim trudom, marljivošću i radom uspeo je u životu i postao  veoma cenjen medju svojim pacijentima, ne samo u ovom kraju, nego u svim bivšim republikama Jugoslavije, jer se uspešnost njegovog rada u lečenju mnogih bolesti  od išijasa, glavobolje, spondiloze, bolova u zglobovima, do depresije, putem akupunkture, nadaleko pročula. Dr Kitanović bio je i dobitnik mnogih plaketa i povelja za doprinos razvoju zdravstvene zaštite na ovim prostorima i ime koje se s poštovanjem izgovara i danas. –Zato je nama, njegovim potomcima, jako drago što ga se ljudi još uvek sećaju, dodaje Robert, citirajući Njegoševe reči  „Blago onome ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi .“ 

Članovi njegove porodice danas žive u Nišu i Nemačkoj. Supruga Tomislava Kitanovića, Zorica, je farmaceutski tehničar, sada u penziji i živi u njihovom porodičnom domu u Nišu. Dr Kitanović ima dvoje dece, ćerku Oliveru i sina Roberta, koji je govorio za naš radio. Olivera je kao medicinska sestra takodje radila u Domu zdravlja u Doljevcu. Sada živi i radi u Nemačkoj i vanredno studira homeopatsku medicinu. Ima dvoje dece. Sin doktora Kitanovića, Robert živi u Nišu, završio je Fakultet za menadžment, smer finansijski, bankarski i berzanski menadžement, a bavi se  industrijskim menadzmentom. Takodje, dugi niz godina aktivno  se bavi muzikom. Bio je član „Papy Band“-a, a zatim i  poznatog niškog hip-hop sastava „Ding Dong“, čiji je jedan od osnivača i sa kojim je izdao 3 albuma i više singlova. Poznat je po hitovima  „Ćelav sam, pa šta!?“ i „Oš Koš Loš Još“. I dalje se bavi muzikom, pod pseudonimom „Roby R“, u saradnji sa soul pevačicom iz Los Angeles-a „Angeliquemusic“. Sa doktorkom Anom Mitić  nedavno je dobio ćerku Evu.

Zbog velikog traga koji je dr Tomislav Kitanović ostavio u istoriji doljevačkog zdravstva, njegov sin  izrazio je želju da bude pokrenuta inicijativa da Dom zdravlja u Doljevcu ponese ime ovog priznatog lekara.

Autor: J.Kozomara

Foto: Privatna arhiva

Za radio Koprijan govore: Robert Kitanović, Miodrag Randjelović, Ninoslav Miljković

Emisiju podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije

 

 

2 thoughts on “Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Dr Tomislav Kitanović

  1. Pamtim ga kao izuzetnog coveka I lekara. Drago mi je sto se velikani doljvackog kraja pamte I ne dozvoljava se da padnu u zaborav.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *