Informacija da u Srbiji postoji opasnost od zarazne bolesti svinja-afričke kuge, zabrinula je i nadležne i uzgajivače, koji opravdano strahuju za ionako smanjen stočni fond u našoj zemlji, ali i za gubitak inostranog tržišta zbog zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije. Naime, sumnja se da je na četiri lokacije u okolini Beograda i Smedereva registrovana ova po svinje smrtonosna bolest, ali to još uvek nije zvanično potvrdjeno, jer se i dalje čekaju rezultati analiza svinjskog mesa poslatog u referentnu laboratoriju EU u Madridu, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Bez obzira na to, Severna Makedonija je zabranila uvoz i tranzit svinja, svinjskog mesa i proizvoda od tog mesa iz Srbije, a i Crna Gora, kao i BiH su preduzele iste mere.
Inače, kako kažu veterinarski stručnjaci, za ovu bolest ne postoji ni vakcina, ni lek, tako da je jedina opcija uništavanje na bolest sumnjivih jedinki, kao i preduzimanje preventivnih mera, kako bi se širenje zaraze svelo na najmanju moguću meru, jer se bolest brzo širi i uzrokuje velike ekonomske gubitke.
U celoj priči dobro je to što od ove bolesti ne mogu da obole ljudi ni preko konzumiranja zaraženog mesa, niti kontaktom sa zaraženim životinjama. Sem svinja ne mogu da obole druge domaće životinje, ali zarazu mogu da prenesu divlje svinje, lisice, pacovi. -Iako afrička kuga svinja nije opasna po druge domaće životinje, kao ni za ljude, preduzimanje adekvatnih mera prevencije neophodno je kako bi se zaštitio izuzetno mali stočni fond u našoj zemlji, rekao je ranije radio Koprijanu dr veterine Goran Stamenković, iz veterinarske stanice Irvas.-Inače, virus koji izaziva afričku kugu svinja je izuzetno otporan i može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu, a simptomi su slični kao i kod svinjske kuge. Najteži oblik zaraze je i najkraći, jer svinje uginu pre nego što stignu da ispolje simptome, kao što su visoka temperatura, pojava krvarenja, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju i kašljanje. To treba odmah prijaviti Veterinarskoj inspekciji, kako bi se obolele životinje uništile i sprečilo dalje širenje zaraze.
Inače, putevi za prenos virusa su kontaktom bolesnih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom, inficiranim krpeljima, odećom, obućom, kontaminiranim predmetima, opremom, prevoznim sredstvima, leševima uginulih ili zaklanih životinja, tako da je pojačanje higijenskih mera u takvoj situaciji neophodno.
I zemlje u okruženju, poput Rumunije i Bugarske ranijih godina imale su problema sa ovom bolešću svinja, ali afrička svinjska kuga tada nije „prešla“ granice naše zemlje.
J.Kozomara
