home Vesti Južna Morava u Doljevcu pod lupom stručnjaka: Gde je kraj zagadjenju reka?

Južna Morava u Doljevcu pod lupom stručnjaka: Gde je kraj zagadjenju reka?

WP_20170804_12_06_03_ProStanje  ribljeg fonda i kvaliteta vode u rekama u ovom delu Srbije nije najbolje, ali precizne informacije o tome znaće se iduće godine kada se budu analizirali svi podaci, čije je prikupljanje u toku, jer se u celoj zemlji trenutno radi monitoring na rekama, a stručnjaci sa Biološkog fakulteta u Beogradu danas  su tim povodom posetili i opštinu Doljevac.

Prema preliminarnim podacima na Južnoj Moravi situacija je daleko od idealne, ali je i pored toga ipak bolja nego u mestima uzvodno, kaže u izjavi za radio Koprijan  profesor Pedja Simonović sa Biološkog fakulteta. –Danas sam mogao da primetim da je stanje u pogledu količine i strukture ribljeg fonda na Južnoj Moravi dobro, a i da je količina vode, s obzirom na vremenske i druge uslove, čak začudjujuće dobra. To naravno ne znači da ne može biti  bolje, ali kada uporedim ove podatke sa stanjem  na reci uzvodno, kod recimo  Ristovca  na Binačkoj Moravi, gde je reka u katastrofalnom stanju, kao i u Bujanovačkom kraju,  situacija ovde  je daleko bolja, kaže profesor Simonović. – Kada smo radili analize u tim oblastima mogu vam reći da smo moji saradnici i ja bukvalno i bez preterivanja dobili nagon za povraćanjem. Eto toliko je voda zagadjena. 

Nakon Južne Morave ekipe Biološkog fakulteta prikupljaće podatke na Nišavi, a prema podacima, doduše nezvaničnim do kojih smo došli, Nišava je jedna od najugroženijih reka, jer je na potezu od Popovca do ušća u Moravu gotovo ostala ne samo bez ribe, već i bez karakterističnog životinjskog sveta uopšte.

Da bi se  ovakvo stanje popravilo, po pravilu je potreban novac, a novca opet po pravilu nikad nema, ili bar ne dovoljno. – EU  je zainteresovana da učestvuje u projektima za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali  to je prvenstveno naš posao. Na stranu to što nećemo ni moći da udjemo u EU dok to pitanje ne rešimo,  mene mnogo više brine i čudi da i dalje  nemamo svest  o tome da smo mi ti koji smo ugroženi.  Ta voda je sirovina  za dobijanje pijaće vode. Ja ne sumnjam u kvalitet vode za piće koju dobijamo, ali sa tehnologijom koju imamo i koja nije nova, pitanje je koliko ćemo objektivno moći ubuduće da dobijamo zdravu pijaću vodu. Osim toga, mi  i dalje gradimo kuće od šljunka koji eksploatišemo upravo iz tih zagadjenih reka i onda spavamo u tako izgradjenim objektima, što je takodje ne manje značajan problem.

Monitoring se, dodajmo  i to, radi na čitavoj teritoriji Srbije, prvi put na ovakav način, dodaje profesor Simonović. Podaci će se prikupljati do kraja idućeg meseca, a naredne godine imaćemo i sve raspoložive podatke o kvalitetu vode i stanju ribljeg fonda.

Ovaj problem pokrenuo je i ribolovce koji, boraveći stalno uz obalu, bolje no drugi mogu da primete sve te probleme. Oni će zato u nedelju 06. avgusta na Mramorskom mostu održati protest zbog stanja na rekama u ovom kraju.  – Kao korisnici ribolovnih voda naravno da nam je bitno da  te vode budu čiste, ali se na žalost naša ovlašćenja završavaju sa prijavom nepravilnosti na rekama nadležnim službama. Zato smo spremni da podržimo ovaj protest, kaže za naš radio Nikola Kumanović, direktor preduzeća Južna Morava 2, koje je nadležno za reke u našem kraju, kako bi se skrenula pažnja javnosti  i nadležnih organa na goruće probleme u ovoj oblasti.

Neki ribolovci najavili su čak i da više neće ni pecati i da su pocepali svoje  dozvole, jer je stanje na pojedinim delovima ovdašnjih  reka toliko loše, da je pecanje gotovo nemoguće. Bez obzira na sve to ipak, kako kaže naš sagovornik, poslednjih godina se ipak ne  smanjuje broj izdatih ribolovačkih dozvola, na području koje pokriva to preduzeće i kreće se negde oko cifre od 5 500. Dodajmo na kraju i to da su dolazak na protest najavili  ribolovci iz cele Srbije, poput Beograda, Pančeva, Bujanovca i drugih gradova jer, kako navode, jedino zajedno mogu ukazati na probleme za koje je država nezainteresovana.

J. Kozomara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *