Knjiga nedelje: Duge noći i crne zastave – Dejan Stojiljković

knigaVodeći se  velikom pažnjom koju je Konstantinovo raskršće izazvalo kod vas,  i danas u književnoj preporuci koju smo izdvojili za ovu priliku, opet se okrećemo stvaralaštvu Dejana Stojiljkovića, najpoznatijeg niškog pisca. Duge noći i crne zastave je još jedan njegov  roman sa istorijskom tematikom, posvećen najslavnijem dobu naše prošlosti.

Godina je 1386. Svi su svesni teških vremena koja su pred srpskom državom, jer se u vazduhu oseća i u magli nazire  da se velika “oluja približava. Tri viteza joj kreću u susret. Prvi da bi sačuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treći da bi zario bodež u samo srce te oluje.”
Upadi Osmanlija su sve češći, pljačke sve učestalije, strah koji uteruju u kosti stanovništvu pograničnih oblasti sve veći, a strašne priče i mitovi koji ih prate sve suroviji. “U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina obavijena velom tajne i poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić. Tamo na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.”

knjiga-2Obavijen mistikom, što je karakteristično za stvaralaštvo Dejana Stojiljkovića, ovaj roman na tako dramatičan način, uz visoki narativni stil, priča priču o časti, hrabrosti, odanosti i plemenitosti, osobinama  tako zapostavljenim sada, a tako čestim u doba vitezova. Bez obzira na opasnosti kojoj su krenuli  u susret, vitezovi su spremni da po svaku cenu izvrše povereni zadatak, bez obzira na to da li im na tom putu stoje  osmanske trupe,  konjanici, plaćenici,  janičari ili utvare i demoni. Najgore u borbi Istoka i Zapada, koja je sve izvesnija,  tek predstoji, a jedina linija razdvajanja je mala Srbija. Svesni da dolazi vreme koje će promeniti sve Kosančić, Toplica i Obilić ne prezaju ni od čega i kreću u susret zlu.

Dodajmo i to da je roman  izvorno planiran kao deo petoknjižja. Nastavak romana Duge noći i crne zastave zvaće se Olujni bedem i govoriće o padu Niša i boju na Pločniku, a očekuje se prema poslednjim najavama, ovog proleća. Za njim će uslediti Učitelj mačevanja koji obrađuje kratki period primirja. Četvrti deo zvaće se Carstvo Nebesko i baviće se Kosovskom bitkom, dok će završni, peti deo Poslednji Nemanjić, biti priča o despotu Stefanu Lazareviću. Inače, Stojiljković se ovim  pridružio malobrojnom kružoku pisaca koji su veliki deo svog književnog stvaralaštva posvetili tom periodu, tako inspirativnom i bogatom.  Slavomir Nastasijević medju prvima, ali o njemu neki drugi put. Tako da s velikim nestrpljenjem iščekujemo nastavak sage o  našoj slavnoj prošlosti.

maxresdefaultInače, Duge noći i crne zastave ima u sebi dosta referenci na strip, muziku i film, a svakako najpoznatija je prva rečenica romana, identična onoj iz Tolkinovog  Gospodara prstenova: “Svet se promenio, nema ga više.” Jer, sukob hrišćanske Evrope i Osmanlija, nas koji smo 443 godine bili potlačeni,  podseća na iskonsku borbu  dobra i zla, a u vrtlogu te oluje nažlost Srbija je bila, a i sada je u centru dašavanja. Jer, kako su još davno učene glave proročki govorile, a što važi i sada: ” Srbija nikad nije bila ni Istok, ni Zapad. Srbija je i Istok i Zapad“. Zato, ne možemo spoznati,  ni razumeti aktuelne društveno-ekonomske tokove i ustrojstvo sveta, ako ne poznajemo svoju prošlost. Jer, istorija se ponavlja, mi bi to, bolje no iko drugi trebalo da znamo. Zato vam ove nedelje  preporučujemo jednu od najznačajnijih knjiga Dejana Stojiljkovića – Duge noći i crne zastave.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *