home Društvo, Vesti Na današnji dan, pre 20 godina, bombardovano skladište u Doljevcu

Na današnji dan, pre 20 godina, bombardovano skladište u Doljevcu

Na današnji dan, pre 20 godina, NATO granate pale su u Doljevac tokom bomboradovanja SR Jugoslavije od strane NATO snaga 1999. godine.  Projektili su pogodili  27.maja stovarište  naftne kompanije Beopetrol (sada Lukoil) u Doljevcu.  Doljevački pogon ovog preduzeća  gađan je 27.maja 1999. godine u 9:45 časova sa četiri projektila. Četiri radnika obezbeđenja u tom trenutku nalazila su se u preduzeću i to Dragan Mitić, Nebojša Milošević, Nebojša Veljković i Vidoje Babić. Iako su u trenutku kada je prva bomba, a onda i naredne dve, pala u krug preduzeća na nadzemne rezervoare za gorivo i auto punjač, bili u neposrednoj blizini gađanih objekata, uz veliku prisebnost i mnogo sreće uspeli su da se spasu i pobegnu ka Šainovcu. I to samo trenutak pre nego što je i poslednja, četvrta bomba pogodila trafo stanicu u krugu preduzeća. Delovi pogođenih rezervoara, prema njihovom svedočenju, u tim trenucima leteli su na sve strane, a krov jednog od njih završio je u koritu reke Toplice. Gađanje ovog strateški bitnog objekta iako je pogodio cilj nije u potpunosti postiglo svoj efekat, jer su rezervoari u tom trenutku bili prazni, a gorivo izmešteno na bezbednu lokaciju.

U tom trenutku većina stanovništva u Doljevcu mislila je da je cilj NATO bombardera bila vojna baza koja se nalazi odmah pored ovog pogona, jer se oblak gustog crnog dima, nakon eksplozija širio iz tog pravca.

Za to vreme policija i službe za spašavanje krenule su ka Beopetrolu, ali na sreću nije bilo potrebe za intervencijom širih razmera, s obzirom na to da nije bilo povređenih i poginulih, jedino je trebalo ugasiti požar.

Godišnjica ovog događaja u Opštini Doljevac ni ove godine, kao ni nekoliko godina unazad se ne obeležava organizovano.

Prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, akcija bombardovanja SR Jugoslavije pokrenuta je da bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu koje su sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska.

Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata.

Preciznih i zvaničnih podataka o broju žrtava u Jugoslaviji nema ni dve decenije nakon bombardovanja – procene se kreću od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada stradalih.

Autor:J.Kozomara, foto:Arhiva Radio Koprijana, video snimak: M.Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *