Pred nama je veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Deli nas samo nekoliko dana od velikog slavlja.. Ovo je sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja i strogo se praznuje i posti. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Sutrašnjim liturgijama u hramovima u opštini Doljevac, na Veliki četvrtak, pripremamo se za doček praznika velike radosti.
Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda čime je otvorio put ka raju. Naziv “strasna”, ova nedelja je dobila, jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
U svim hramovima u opštini Doljevac na Veliki četvrtak liturgije počinju u 8 sati. Čitanje 12 stradalnih Jevanđelja zakazano je za 16 sati u crkvi Sv.Petke u Orljanu. Čitanje Jevanđelja u 17 sati biće održano je u crkvi Sv.Petke u Ćurlini, u crkvi Sv. Arhistratiga Gavrila u Kočanu, Sv. Romana u Belotincu i crkvi Sv. Nikole u Pukovcu.
Na Veliki petak, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstrožiji post. Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U hramovima u opštini Doljevac od 8 sati biće čitani Carski časovi .
Večernja služba sa iznošenjem Plaštanice (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob) u 16 sati biće održana u crkvama Sv.Petke u Orljanu i Ćurlini i crkvi Sv.Romana u Belotincu, u 17 sati ova služba biće održana u crkvi Sv.Nikole u Pukovcu i crkvi Sv.Arhangela Gavrila u Kočanu. Običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Opelo Hristovo, sa ophodom oko crkve, biće održano u 21 sat u crkvama u Kočanu i Orljanu, a u crkvi u Ćurlini od 22 sata.
Velika subota se naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.
Ove godine se Velika subota poklopila sa pokretnim praznikom Blagovesti, pa će liturgije u hramovima početi u 8 sati.
Uskrs ili Vaskrs najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”. Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Liturgije u svim crkvama počeće u 8 sati. U porti crkve Sv. Petke u Ćurlini, nakon završetka liturgije, biće održano takmičenje dece za najlepše i najjače jaje.Takođe, u porti crkve Sv. Arhagela Gavrila u Kočanu održaće se tradicionalno takmičenje „Najlepše Vaskršnje jaje“ , a takmičari će biti podeljeni u dve grupe: deca i odrasli. Svaki takmičar, kako nalažu pravila, može učestvovati sa dva jajeta, ali samo jedno će biti nagrađeno.
Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!”.
M.Jovanović
