Pravilna i blagovremena priprema zemljišta je presudan faktor za dobijanje stabilnih i visokih prinosa, podsećaju poljoprivrednike iz Poljoprivredno-stručne službe iz Niša. Dodaju da u oktobru, novembru , pa i decembru, a u zavisnosti od vlažnosti zemljišta kako pripremimo zemljište tako i planiramo prinos.
U ovim mesecima na parcelama planiranim za jare kulture je potrebno izvesti, rasturiti i duboko zaorati mineralna i organska djubriva. –Mineralna i organska djubriva dozirati prema iznosu prethodne kulture kao i potrebi pojedinačne kulture. Svež i poluizgoreli stajnjak izvesti i rasturiti tačno onoliko koliko može da se zaore odmah po rasturanju. Zaoravanje vršiti što dublje po mogućnosti i preko 35 centimetara. Pregoreli stajnjak rasturati u proleće u predsetvenoj pripremi zemljišta i odmah ga zaoravati na dubini ne manjoj od 20-25 centimetara, napominje Ivan Rangelov iz PSS-a iz Niša.
Mineralna djubriva potrebno je dozirati u zavisnosti od agrohemijske analize zemljišta i potrebe biljaka, zaoravati NPK djubriva sa manjim sadržajem azota, a većim sadržajem fosfora i kalijuma u zavisnosti od kulture do kulture. –Priprema zemljišta za naredni usev počinje odmah nakon skidanja ozimih kultura kao i jarih, zaoravanjem žetvenih ostataka. To je izuzetno važna i neophodna mera u cilju očuvanja plodnosti zemljišta, održavanja povoljnog vodno-vazdušnog režima zemljišta stvaranjem povoljne strukture, odnosno strukturnih agregata, a samim tim i povećanja kapaciteta za vodu i to je jedna od mera borbe protiv suše usled promene klimatskih uslova i sve češćih sušnih perioda. Uz zaoravanje žetvenih ostataka možemo odraditi i kalcifikaciju zemljišta ukoliko agrohemijska analiza zemljišta to zahteva kao i po planiranom plodoredu i sledeća gajena kultura.
Blagovremena i adekvatna priprema zemljišta počinje posle skidanja useva, žetve ili branja prethodne kulture zaoravanjem žetvenih ostataka uz dodatak do 50 kg/ha azota radi bržeg razlaganja žetvenih ostataka i može se kombinovati i sa drugim agrotehničkim merama poput kalcizacije i opeskavanja, a sve u cilju održavanja i povećanja plodnosti zemljišta, održavanja povoljnog vodno-vazdušnog režima zemljišta, a samim tim i borbi protiv klimatskih neprilika, odnosno prevlaživanja zemljišta ili suše.
Glavni benefit pravilne, blagovremene pripreme zemljišta je povećanje prihoda na gazdinstvu uz održanje, kvaliteta i plodnosti zemljišta za naredne generacije i zbog toga je od izuzetne važnosti da se ove preporuke ispoštuju u što većoj meri, dodaju iz PSS-a iz Niša.
