home Vesti Apel: Ne bacajte smeće- sačuvajmo našu okolinu!

Apel: Ne bacajte smeće- sačuvajmo našu okolinu!

kanal u Malosistu
Smeće na sve strane u kanalu u Malošištu

Tragom priče o problemima meštana Šarlinca koji muku muče sa divljim deponijama,  ništa bolja situacija nije ni u ostalim naseljima u opštini Doljevac. Nedovoljna ekološka svet naših pojednih građana dovela je do toga da smeća, građevinskog otpada i šuta imamo na svakom koraku. Za sliku naše okoline, možemo slobodno reći, da je zemlja gde kese rastu na drveću, a pored puta divlje deponije.

Nehigijena, nedostatak komunalne svesti ili nedostatak komunalnih službi?

Radnici JKP Doljevac  nemoćni su u rešavanju ovog problema. Iako su više puta čistili i sklanjali nabacano smeće pored puta ili reka, odmah posle nekoliko dana građani su nastavlili sa ovom lošom navikom. Iako većina, građana plaća komunalne usluge iznošenja smeća, čini se, da im je mnogo lakše da otpad bace u obližnji jarak, nego u kantu ispred svoje kapije.

Igor Mikić, direktor JKP Doljevac, kaže da se problem divljih deponija  neće u skorije vreme rešiti, jer građani, pored svih napora ovog preduzeća, i dalje se vraćaju starim navikama.

obala Juzne Morave kod Cecine
Obala Južne Morave kod Čečine

–  Opština Doljevac , kao i većina opština u Srbiji, ima veliki problem sa divljim deponijama. Trenutno na našoj teritoriji ima 16 divljih deponija, koje smo mi mapirali na našim kartama i trudimo se da taj broj smanjimo. Naše preduzeće pridaje veliki značaj uklanjanju ovih smetlišta, a u prilog tome govore i Programi javnih radova koji su bili finansirani od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, a koji su imali za cilj uklanjanje otpada sa ovih lokacija.- istakao je Mikić u izjavi za naš radio.

Kako je rekao, kroz ove Programe javnih radova, upošljavano je u prethodnom periodu  oko 50 lica , ali primetna je tendencija smanjenja finansijske podrške za ovu vrstu izvođenja radova, pa tako , dobili su  sredstva za samo 3 ili 4 radnika, koji bi bili angažovani na ovim poslovima oko uklanjanja divljih deponija.

Mikić kaže da pogled u kantu za smeće u svojoj kući može biti prvi korak. Koliko je plastičnih kesa, konzervi, staklenih flaša ili tegli, koliko starog papira, celofana, kutija od sitropora ili kartona?

– Nešto od ovoga je biorazgradivo , a nešto od otpada posle odlaganja na deponije smeća trune godinama, stvarajući nusproizvode koju su često samozapaljivi ili pak zagađuju zemljište.- istakao je Mikić u izjavi za naš radio.

Takođe, apelovao je na sve građane naše opštine da povedu računa o svojoj okolini i smeće odlažu u kontejnere ili na mestima predviđenim za sakupljanje đubreta.

Korak ka podizanju ekološke sveti pokrenuo je i kolektiv OŠ „Vuk Karadžić“ u Malošištu, koji je sa učenicima od prvog do četvrtod razreda, nedavno učestvovao, već drugu godinu za redom u sakupljanju plastičnih čepova, a kako bi podržali  humanitarnu akciju „Čepom do osmeha“. Deca su sakupljala  čvrste plastične čepove, na primer  od mleka, jogurta, majoneza, flomastera, lekova koji imaju plastični čep, sokova, vode, piva, kečapa, sredstava za kućnu i ličnu higijenu, koji su kasnije poslati na reciklažu, a novac dobijen od toga išao je u humanitarne svrhe.

deponija u Cecini
Još jedna deponija u Čečini

Divlje deponije nisu usamljene, u svakom naselju u našoj opštini ima ih po nekoliko. Rešenje u smanjenju ogromnih količina otpada , naročito ambalažnog jeste u razvoju građanske ekološke svesti i menjanju loših navika i usvajanju novih.

smece pored Juzne Morave
Smeće na obali Južne Morave

Kako je radio Koprijanu rekao komunalni inspektor u Opštini Doljevac, Srđan Stanković, kazne predviđene zakonom za fizička lica su od 20.000 do 50.000 dinara,  a za pravna mnogo veća – i do milion dinara.

– Nesavesna lica koja bacaju otpad je teško uhvatiti na licu mesta, jer oni smeće izvoze pod okriljem noći. Građani treba da znaju da neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama neminovno dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime se zagađuju i zemljište i podzemne vode. Kao dodatni problem javlja se i zagađivanje zemljišta u okolini, otpadom nošenim vetrom.- kazao je inspektor Stanković.

 I na kraju ove priče prenosimo apel nadležnih institucija da se svi zajedno potrudimo da ne ugrožavamo sredinu u kojoj živimo. Da sačuvamo lepotu naše okoline, zdravu vodu, čist vazduh. To je samo naše i nasleđe našoj deci  i  hajde da se tako ponašamo.

M.Jovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *