home Vesti Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Prof. dr Novica Randjelović

Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Prof. dr Novica Randjelović

Doljevačka opština iznedrila je veliki broj ljudi koji su svojim radom doprineli njenom razvoju ili dali svoj doprinos nauci, kulturi, umetnosti, sportu. Mnogi od njih postali su poznati  i mnogo dalje od lokalne sredine iz koje su potekli, dok je druge vreme  bacilo u zaborav. Ova naša rubrika nastala je s namerom da sve nas podseti  na značajne ljude iz našeg kraja i tako ih sačuva od zaborava, ali im time oda i počast za doprinos koji su dali ne samo lokalnoj zajednici, nego društvu uopšte.

Svakako jedan od najistaknutijih naših stanovnika je  prof.dr Novica Randjelović, biolog, dugogodišnji profesor mnogih fakulteta u zemlji, jedan od osnivača Departmana za bilogiju na PMF-u Nišu, takodje i jedan od najboljih poznavalaca biljnog sveta i biljnih zajednica jugoistočne Srbije, po kome je jedna vrsta iz porodice šafrana dobila njegovo ime. Jedan je od osnivača Južno-srpske botaničke škole. Ostao je zapažen i politički angažman prof. dr Randjelovića, jer je u jednom mandatu bio i predsednik doljevačke opštine.

Novica Randjelović rodjen je u Kočanu, selu doljevačke opštine,15 .septembra 1937.godine. Iako je bio dete nepismenih roditelja, koje  je odrastalo u teškim posleratnim uslovima, dostigao je i prestigao mnoge savremenike. – Moj izbor je bio da ostanem da živim u mestu svog rodjenja. Gde god da sam išao zbog školovanja ili rada uvek sam se istog dana vraćao u moje rodno Kočane, koje je bilo polazna tačka za sve što sam u životu radio. Udaljeno je 100 km od Kopaonika, isto toliko do Vlasinskog jezera, kao i od Stare planine, a takodje je na tromedji tri velika grada i centar je mog sveta, počinje priču za radio Koprijan prof.dr Randjelović. –Osnovnu školu sam pohadjao u svom selu, a takozvanu progimnaziju, kako ste tada zvala, u Pukovcu, u trajanju od tri godine. Tada sam i zavoleo školu kao obrazovnu ustanovu, što je donekle odredilo moj životni put. Nakon toga napravio sam pauzu u školovanju u trajanju od dve godine, a onda završio još jednu, četvrtu godinu progimnazije, što je sve ukupno, u suštini, pandan današnjoj osnovnoj školi. Nakon toga, brat me je upisao u Mešovitu gimnaziju u Nišu, koju sam pohadjao četiri godine.  Prvobitna namera mi je bila da nakon srednje škole, studiram na Poljoprivrednom fakultetu i budem školovani poljoprivredni proizvodjač, ali na insistiranje porodice, koja nije bila u mogućnosti da me dalje školuje, a pre svega oca, upisao sam Višu pedagošku, odsek biologija i hemija i postao nastavnik. Kao nastavnik radio sam najpre u Konjuhu u okolini Kruševca, a posle i u Pukovcu i  Doljevcu, gde sam pored biologije predavao i hemiju, dok je moja supruga, učiteljica, držala časove srpskog jezika.

Obaveze na poslu i u porodici nisu ga sprečile da dalje nastavi školovanje. – Nije mi bilo teško da postignem sve to, jer sam uspeo da se dobro organizujem, a i bilo sam mlad. Kad ste mladi ništa ne bi trebalo da bude teško. Medjutim, ne mogu reći da je sve teklo glatko. Naime, imao sam problema sa odredjenim političkim strujama, koje nisu dozvoljavale mladjoj generaciji da se uključi u politiku. To je i bio razlog što sam dalje školovanje nastavio daleko odavde, u Skoplju, na predlog mog kolege i prijatelja Blagoja Milenkovića. Posle tri godine studija, diplomirao sam na PMF-u u tom gradu, 1969. na odseku za biologiju. S obzirom na to da sam imao visok prosek, skoro deset, bez problema sam primljen na posdiplomske studije u Zagrebu. Odmah su me primili i nisu se pokajali, jer sam opravdao sva očekivanja. Magistarski rad odbranio sam pred komisijom koju je vodio Stjepan Horvatić, akademik, a doktorirao pred komisijom koju je vodio prof. dr  Ljudevit Ilijanić, aprila 1978.godine.  Magistrirao sam januara 1974.godine na temu “Flora i vegetacija Seličevice”, a doktorirao na “Fitocenološko-ekološkim karakteristikama brdskih travnjaka jugoistočne Srbije”. Četiri godine obilazio sam svaki pedalj Seličevice, preko 200km2 i popisao 650 biljnih vrsta koje rastu na ovoj našoj planini, koja je do tada bila samo delimično istražena.  Taj moj rad na kratko je bio prekinut teškom saobraćajnom nesrećom koju sam imao 1970. godine, ali koju sam, na svu sreću, preživeo bez posledica, tako da sada volim u šali da kažem da je taj datum moj drugi rodjendan, a to onda znači i da sam tridesetak godina mladji.

Put je ovog vrsnog botaničara zatim odveo u Prištinu, na poziv tadašnjeg rektora Ferisa Krasnićija. Na tamošnjem PMF-u predavao je sistematiku viših biljaka, a botaniku sa ekologijom na Poljoprivrednom fakultetu. Otvaranje Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, otvorilo je i put prof. dr Randjeloviću da paralelno postane profesor  i na toj visokoj školi, gde je predavao mikrobiologiju.

Rad u nauci i rezultati koje je postigao preporučili su ga i za političku karijeru. Prof. dr Randjelović postaje predsednik opštine Doljevac 1978. godine i tu funkciju obavlja do 1982. Kako se jedan naučnik obreo u politici? – Pa, da se šaljivo osvrnem na to pitanje. Još kao dete sve me je zanimalo,  što znači da sam voleo da vodim seosku politiku. Nekako je bilo logično da i u toj oblasti napredujem, pa sam se obreo i u lokalnoj politici. Iako sam imao mogućnosti da i tu napredujem i ostvarim zavidnu političku karijeru, nisam to želeo i vratio sam se nauci. Funkciju predsednika opštine prihvatio sam pre svega zbog želje da doprinesem razvoju mog kraja i uvedem red u politički život Opštine Doljevac. Tu funkciju sam obavljao volonterski. Za vreme mog mandata pokrenuo sam mnoga pitanja od značaja za ovaj kraj. Tada je realizovana ideja o izgradnji Doma kulture, Policijske stanice, ambulanti u mnogim naseljima, a takodje počela je i izgradnja zgrade Doma zdravlja u Doljevcu i srednje škole. Naravno, sve to ne bi bilo moguće da nisam imao dobre saradnike, sa kojima sam se odlično razumeo.

Zanimljivo je istaći da je prof. dr Randjelović te 1978. godine i to ne samo iste godine i istog dana, nego, kako kaže, istog sata postao predsednik Opštine Doljevac, a ujedno i doktor nauka. Naime, slučaj je hteo da su se poklopili datumi odbrane doktorske disertacije i glasanja za prvog čoveka Doljevca. I ovoga puta prof. je dao prednost nauci. Otišao je u Zagreb na odbranu doktorske disertacije, a za predsednika opštine biran je u odsustvu, što je bio presedan. Bez obzira na to izabran je jednoglasno. – Uz veliku podršku mog školskog druga Zarija Stojkovića postao sam predsednik doljevačke opštine. Istovremeno, u Zagrebu, nakon što sam proizveden u doktora nauka, moj mentor i profesor Ljudevit Ilijanić, obratio se prisutnima rečima: “Danas je Jugoslavija  dobila još jednog doktora nauka, a općina Doljevac  novog predsjednika!”

Politički angažman omogućio mu je da pokrene i ostvari ideju, koju je sa kolegama biolozima imao dugo godina, a to je otvaranje Departmana za biologiju na niškom PMF-u, osnovanom nakon razdvajanja prirodnih i društvenih nauka, koje su se do tada zajedno izučavale na Filozofskom fakultetu. –Ja sam kao profesor, nakon Prištine i Leskovca, stigao i u Niš. Naime, na Fakultetu zaštite na radu predavao sam mikrobiologiju životne sredine. Ali otvaranje departmana za biologiju na niškom PMF-u bio je moj san. Tamo sam bio i prvi šef katedre. Nisam ostao dugo na toj funkciji, svega godinu dana, jer sam stekao uslov za penziju 2000. godine.  Ali ostvario sam svoj cilj, tako da svi ovdašnji mladi ljudi koji sada žele da studiraju biologiju mogu to da učine u svom gradu i jako sam ponosan na to svoje dostignuće.

Bez obzira na devetu deceniju života prof. dr Randjelović, kao prirodnjak  je i dalje vrlo aktivan i posvećen prirodi.  Poznaje gotovo svaki pedalj planina ne samo ovog dela Srbije, nego i mnogih drugih koje je godinama sistematski pažljivo izučavao. Od bugarske do makedonske granice, od Boslegrada do Preševa, oko Vlasine , Zaječara, Negotina, Ražnja, Paraćina, sve do Beograda. Odličan je poznavalac gljiva i lekovitog bilja i vrsni stručnjak za pripremu čajeva i rakija travarica. Napravio  je dve zavidne zbirke biljaka, Herbarium mesiacum Doljevac i biljnu apoteku Herba mesiaca. Iza sebe ima brojne naučne radove. Prvi je, sa studentima, u ekspediciji na planinu Ostrozub 1983. godine otkrio da lovor-višnja (Prunus laurocerasus), u narodu poznatija kao zeleniče, cveta, uprkos do tada vladajućem mišljenju da ovaj endemo-  relikt (retka, jer je ima samo na još dva mesta u svetu i jedna od najstarijih biljnih vrsta na planeti ) na tom svom prirodnom staništu ne cveta. Posebno mesto u naučnom radu prof. dr Randjelovića zauzimaju i istraživanja roda Crocus L. tj. šafrana, jer je, sa saradnicima, našao dve nove vrste, do tada nepoznate nauci. Jedan je dobio ime C.novicii, a drugi C.randjeloviciorum. Tako je njegovo ime postalo poznato u ovoj nauci. Na “vjek vjekov” prof. Randjelović se umešao u svet šafrana, koje je izučavao dvadeset godina, te  je logično što su oni postali njegovo omiljeno rano prolećno cveće.

Pored svega toga upravo privodi kraju jedinstvenu knjigu o stanovnicima svog rodnog Kočana GENEOLOGICA KOČANEIANA.

Takodje, može se pohvaliti i time da su njegovi naslednjici nastavili putem koji je on utabao. Ćerka Violeta je biolog, magistar, a sin Vladimir takodje biolog, doktor nauka, profesor na PMF-u u Nišu, na Departmanu za biologiju, ujedno prodekan fakulteta i autor više udžbenika biologije za osnovnu i srednju školu. I neki od unuka nastavljaju tradiciju, te takodje studiraju, a šta drugo nego biologiju.

Zbog svog značajnog obrazovno-vaspitnog i naučno-istraživačkog rada prof. dr Randjelov ić  s pravom može poneti titulu velikana Opštine Doljevac.

J. Kozomara

One thought on “Istaknute ličnosti doljevačkog kraja: Prof. dr Novica Randjelović

  1. Da,hvala sto ste poceli da predstavljate tj.pisete o istakutim licnostima nase opstine. Profesor N.Randjelovic je pre svega veliki covek i jos veci naucnik. Mnogo puta se posramim kada mu se obratim sa „DOBAR DAN NASTAVNICE“,istovremeno se radujem sto mi je bio nastavnik. Mnogo,ma bas mnogo stvari sam od njega naucio,mislim da su to mnoge generacije naucile.Ucio nas je sve,razumeo je da smo seoska deca i trudio se da postanemo presvega ljudi i domacini a i strucnjaci u svom zanimanju.Uvek mi je drago da ga vidim,da pricam sa njim,da jos nesto naucim i cujem. Mislim da i on nas voli kao jednu dobru ucenicku generaciju. Najteze mi je bilo kada sam cuo da je imao tezak udes a ja sam bio organizator da djaci iz Sarlinca odemo u posetu u bolnici. Tada smo ga ohrabrili i pokazali da ga volimo,cenimo,postujemo i to postovanje traje.Pozdrav i zivi nam bili jos mnogo godina. Prva generacija osnovne skole petog i sestog razreda kocanske skole.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *