Šetajući kroz epohe, s kraja na kraj sveta, od jednog do drugog pisca koji svojim stvaralačkim darom zaokupljaju pažnju čitalaca širom sveta danas stižemo do Oskara Vajdla i jedinog njegovog romana “Slika Dorijana Greja”. Zašto smo pohlepni, vrlo žesto neobuzdani? Zašto je materijalno i površinsko uvek bitnije od duhovnog i suštinskog? To su pitanja koja, na samo njemu svojstven, krajnje direktan način, može da postavi samo OskarVajld.
Od sadržine, mnogo je bitnija poruka koja se nazire izmedju redova ovog romana. Ali ukratko, siže bi glasio ovako: u jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega postaće za Dorijana zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo tragovi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i svi sramni poroci njegove duše pune oholosti, pokvarenosti, izopačenosti, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdnih želja. Umetničko delo pretvara se u savest koju Dorijan pokušava da uništi, pokazujući pritom strašnu istinu- da svet puzi pred materijalnim i povšinskim.
To je u stvari poučna priča o licemerstvu, kako pojedinaca tako i društva uopšte. Jer kako Vajld kaže:”Čovek je najmanje svoj kad govori u svoje ime, dajte mu masku i reci će vam istinu.” Oskar Vajld, đavo i anđeo kako su ga zvali je bio čovek koji ruši tabue, pa pošto je i sam bio skup protivrečnosti, takvo je i ovo njegovo delo. Sam tim skromnost mu nije bila vrlina. Kada se 1882. uputio u Ameriku, na carini je teatralno objavio: „Nemam ništa da prijavim, sem svog genija.“ „Volim London!“, rekao je jednom, „ Komponovan je od divnih idiota i brilijantnih ludaka, baš onako kakvo društvo treba da bude“.Ekscentrik, i po stavu i po oblačenju, sve samo ne običan i prosečan lik, prikazuje ogoljeno do kostiju dvoličnost sveta i zato je ovo štivo vanvremensko. Jer mnogo puta do sada smo videli da se što-šta može promeniti, ali ustaljene društvene “vrednosti” i licemerstvo onih koji ih propagiraju, a stalno krše, su stalni i nepromenljivi ili kako je to Ajnštajn koncizno, ali savršeno tačno rekao: “Samo su ljudska glupost i svemir beskonačni, mada za svemir nisam baš siguran”.
Knjiga je proglašena nemoralnom i zbog nje je Vajld čak završio na sudu. Inače, ovo je jedini roman Oskara Vajdla i u njemu on otvoreno i kritički ustaje protiv licemerja i amorala, čime je izazvao oštre kritike. Zanimljiva priča prati i njegov nastanak. Dorijan Grej nastaje istovremeno kad i Šerlok Holms – za vreme jedne večere na kojoj su Oskar Vajld i Konan Dojl prihvatili ponudu američkog izdavača da svaki od njih napiše po jedan roman. Iako je Šerlok postao daleko poznatiji i komercijalniji, “Slika Dorijana Greja” ima svoje mesto medju odabranom čitalačkom publikom, te vam zato svesrdno preporučujemo ovo delo.
