Preko 225 žrtava, medju kojima dosta dece, kao i desetine nestalih najnoviji su bilans zemljotresa koji je u utorak pogodio Meksiko, drugi put za kratko vreme. Nakon 8,1 stepen po Rihteru od pre samo desetak dana, još jedan snažan potres od 7,1 stepen zadesio je ovu oblast, a ovoga puta bio je mnogo bliži glavnom gradu Meksiko Sitiju, odnevši mnogo ljudskih žrtava i pričinivši veliku materijalnu štetu. Milena Marković, rodjena doljevčanka, koja živi u glavnom gradu Meksika, još jednom nam prenosi sva dešavanja iz prve ruke tokom i nakon potresa. Ono što je najbitnije iako je zgrada u kojoj živi oštećena, ona i njena porodica su dobro.
– Ovoga puta smo imali zemljotres mnogo jači i razorniji od onog predhodnog, čiji je epicentar bio daleko u moru, pa nije prouzrokovao mnogo štete. Medjutim, ovaj potres registrovao je u državi Puebla, znači relativno blizu Meksiko Sitija i rezultat je, kažu stručnjaci, pucanja raseda unutar Severnoatlantske tektonske ploče. Dubina epicentra zemljotresa, što je jako bitan faktor, bila je na dubini od 51 km, tako da se stiče utisak da je bio mnogo jači no što cifre govore. Ovde, u našoj blizini srušile su se 44 zgrade, kaže Milena. Inače, juče tokom zemljotresa ja sam bila u ambasadi naše zemlje i pri povratku kući nisam imala utisak da je njegova razornost bila velika, jer nije na svakom koraku bilo ruševina. Medjutim, kako sam se približavala južnom delu grada gde živim, već su bili prisutniji tragovi razaranja, video se dim, bilo je srušenih objekata. Neke zgrade su se i naknadno rušile od posledica oštećenja tokom potresa. Na žalost, srušila se i jedna osnovna škola, a što je najstrašnije unutra su ostala zarobljena deca, tako da ima i mrtvih. Čula sam pre nekoliko trenutaka da su jednu devojčicu izvukli živu iz ruševina srušene škole.
Stanje konfuzije medju stanovništvom, kaže Milena, nije se još stišalo, što je i logično, tim pre jer se očekuju i naknadni potresi koji uvek po pravilu prate onaj prvi.
–Mi se još uvek oporavljamo od šoka, tako da nismo svesni sve razornosti ove prirodne katastrofe. Kada sam došla kući nakon zemljotresa u stanu me zatekao haos, jer su sva stakla na prozorima popucala, a na zgradi ima tragova oštećenja. U celoj priči dobro je to da je konstrukcija zgrade u redu, a i napolju je toplo, pa se bar nećemo smrzavati.Razmišljali smo u početku da napustimo zgradu i da eventualno odemo u neke organizovane smeštaje. Za one koji ne znaju, ja sam po struci arhitekta, tako da smo već izvršili proveru, ali i pored toga moramo da sačekamo Gradjevisnku insprekciju, koja će i zvanično to potvrditi.
Kako kaže Meksiko Siti je metropola koja mnogo vodi računa o toj vrsti opasnosti prilikom gradnje objekata, a to što ipak ima srušenih zgrada govori u prilog tome da se ponekad na žalost desi da se pogreši u gradnji ili se ne poštuju svi propisani standardi. Medjutim, kaku kažu stručnjaci u ovoj oblasti, i ovaj tip zemljotersa je bio takav da je njegova razornost bila jaka.
– Postoje i ljudi koji kupuju i gomilaju hranu. Za tim zaista nema potrebe, no taj psihološki efekat je zaista jak, jer su mnogi još uvek pod traumama. Dobro je to što pomoć stiže sa svih strana, jer ko god je u mogućnosti da pomogne na bilo koji način to i čini. Javlja se veliki broj lekar-volontera, arhitekata poput mene i svi smo spremni da pomogemo pri zbrinjavanju povredjenih ili proceni štete. Pre bilo kakve materijalne pomoć,i mnogo je bitnija prva pomoć, jer treba raditi na daljoj potrazi za eventualno preživelima pod ruševinama, završava svoju priču Milena.
J.K.
