Mitovi i legende doljevačkog kraja: Turci žrtvovali volove da bi zatvorili izvor vode!

Raznovrsne legende i mitovi brojni su u kulturnom nasleđu Doljevca, a svaki deo naše zemlje, u zavisnosti od tradicije i uticaja sa strane, ima svoje specifične priče.

Legende i mitovi slikovita su predanja o prirodi, istoriji, sudbini sveta, bogovima i čoveku. Oni veličaju junaštva, nose određene poruke, ali uglavnom govore o postanku sveta, što ih dovodi u vezu s religijskim tumačenjem starih civilizacija.

Tragom legendernih priča i mitova doljevačkog kraja krenuli smo put Seličevice na mesto zvano „Babin zub“.

Prema kazivanju meštana Čečine, u davnim vremenima, na Seličevici postojao je izvor vode. Meštani su verovali da je lekovit, umivali su oči tom vodom i govorili da pomaže u izlečenju mnogih bolesti. Prema predanju u taj kladenac bacali su novčiće i pored ostavljali darove u znak zahvalnosti za izlečenje. Iz tog izvora, prema kazivanju, u vreme kiša, tekla je bujična voda poput reke. Vremenom taj maleni izvor pretvorio se  u omanju reku koja se ulivala u Južnu Moravu.

Padom ovih krajeva pod tursku vlast, ta reka bez imena i jasnog nastanka, zasmetala je njihovoj vojsci i karavanima koji su tu prolazili.

Oni su okupili raju iz okolnih mesta i kamenjem i katranom pokušavali su da zatvore ovaj izvor vode. Na Seličevici je postojao i kamenolom, pa su odatle izvlačili kamenje kako bi ga zatvorili.

Kako je vreme odmicalo, Turci su uvideli, da je vrag odneo šalu, i da je nemoguće zavoriti ovaj jak izvor. Sve što su preko dana radili,  tokom noći i jutra voda bi odnela.

Prema legendi pozvali su starog i iskusnog hodžu koji je bio mišljenja da je mesto ukleto i da je nemoguće zavoriti ovaj izvor bez krvne žrtve.

Zato su na tom mestu žrtvovali najveće i najbolje volove i njihovom krvlju, kožom, kostima i kamenjem zatvorili izvor. Prema legendi, od tog vremena pa do današnjeg, izvor nije više potekao niz padine Seličevice. Prema kazivanjima, koja su se prenosila sa kolena na koleno, oni su na taj izvor stavili gotovo celo brdo kamenja i zemlje, a neke stene koje se i sada nalaze na tom mestu i čiji vrhovi se stidljivo pojavljuju iz tla,  danas svedoče o poduhvatu Turaka da planinom zatvore izvor.

Ranije su stare bake govorile: Ako pukne tursko brdo udaviće ceo srez!

M.Jovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *