home Poljoprivreda Ratari spremite se za prihranu pšenice

Ratari spremite se za prihranu pšenice

Ivan Ranelov PSSS Nis, foto Agrodan
Ivan Rangelov, PSS Niš, foto: Agrodan

Sneg koji je prekrio polja pod pšenicom doprineće boljoj zaštiti biljka, ali jedan od važnijih poslova koji čeka poljoprivrednike je prihrana pšenice. Stručnjaci preporučuju da se sa prihranom počne već polovinom februara, naravno, ukoliko dozvole vremenski uslovi.

  • Za postizanje jednog stabilnog i visokog ,ekonomski isplativog prinosa pšenice jedna od presudnih agrotehničkih mera  u nastupajućem periodu je i prihrana.U cilju pravilnog izbora vrste i količine mineralnih djubriva valjalo bi uraditi agrohemijsku analizu.- kaže za radio Koprijan, Ivan Rangelov iz Poljoprivredne stručne službe u Nišu.

Naime, kako dodaje,  na zakišeljenim zemljištima kao i baznim upotreba UREA-e nije pogodna jer dodatno zakišeljava zemljište ili nema potpuni efekat.

Najefikasnija upotreba je u rasponu ph vrednosti zemljišta od pH6-pH7.

Ivan Ragelov iz PSS Niš savetuje poljoprivrednicima da je kalcijum amonijum nitrat (KAN)  univerzalno djubrivo za sve tipove zemljišta pogotovu za zakišeljena (smonica,gajnjača i sve njihove varijatete). Amonijum nitrat (AN) ne bi trebalo koristiti na  peskovitim i propusnim zemljištima (aluvijumi) jer je podložno velikom ispiranju posle obilnijih padavina. Amonijum sulfat se preporučuje na baznim zemljištima sa pH vrednošću zemlj.rastvora od preko 7.2.

  • Stoga je preporuka za prihranu pšenice koristiti UREU i KAN i to u zavisnosti od analize zemljišta i projektovanog prinosa. Uprvoj prihrani uneti 60% potrebnog azota za projektovani prinos a u drugoj prihrani 40% N,  ali okvirno uneti 55 do 65 kg/ha AZOTA u prvoj prihrani od sredine februara do kraja februara pa i početka marta u fazi bokorenja pšenice. – istakao je Ivan Rangelov.

Dugu korektivnu prihranu izvršiti u fazi razvoja biljaka u početku vlatanja.Za projektovani prinos od 100 kg pšenice treba uneti  min 1 kg/ha azota stim što ne treba preterivati u djubrenju da nebi došlo do kontaminacije podzemnih voda i površinskih vodotokova nitratima.

On je još istakao da je prva prihrana je izuzetno značajna za visinu prinosa a druga na kvalitet prinosa.

  • Postizanje visokih i stabilnih prinosa je u velikoj međuzavisnosti sa količinom pristupačne vode odnosno količinom padavina, ali prevelika količina može da bude vrlo štetna. Naime prevelika količina padavina ima izuzetno štetno dejstvo posle prihrane pšenice ako budu padavine duge i obilne,efekat prihrane će izostati ili potupno nestati. Zato treba obavezno pratiti meteorološke prilike za planirani period.- zaključio je na kraju razgovora diplomirani inženjer poljoprivrede Ivan Ragelov.

M.Jovanović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *