Srećna slava!

sveti nikolaSrpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.Prema nekim procenama ova krsna slava obeležava u više od milion domaćinstava u našoj zemlji. Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj. Kao porodična slava se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva. U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba. Kako Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma, 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine  ovaj svetitelj preminuo. Slavi se i 22. maja (letnji Sv. Nikola) u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete u tada pravoslavni Bari u Italiji i položene u crkvu svetog Jovana Preteče. Tri godine potom, građani Barija podigli su mu velelepnu crkvu u tom gradu.

Učestalost ove slave stručnjaci objašnjavaju time što su se porodice u toku migracionih strujanja opredeljivale da slave svetitelja kojem je bio posvećen i hram u zavičaju i stoga su i slavili praznik koji ih je povezivao sa matičnim predelom iz koga su poticali jer je u matici hram ujedno bio i druga kuća, a svetac kome je hram posvećen je bio zaštitnik tih porodica. Svetog Nikolu je slavio i knez Miloš Obrenović po svim narodnim običajima kao svoju krsnu slavu.

U srpskom narodu se veoma poštuje i kult posvećen sv. Nikoli, a takođe,  ovaj praznik svetkuje se u celom hrišćanskom svetu.Njegovo ime znači pobednik naroda, a on se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa njime pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom. Nikola se smatra zaštitnikom trgovaca i sirotinje i sačuvane su brojne legende o njegovim plemenitim delima. Posebno je čuveno njegovo milosrđe prema sirotinji.

Iako pada u vreme posta, postoje domaćinstva koja ovaj praznik obeležavaju mrsno, što je nedopustivo, ali za šta postoji objašnjenje. Naime,  verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj. U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski. Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.

Inače, Sveti Nikola je svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, a svojom pojavom donosio je utehu, mir i dobru volju među ljude.

Početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji se ustalio običaj da se deca daruju o svetom Nikoli.U novije vreme, zahvaljujući potrošačkom društvu, Sveti Nikola  je poznatiji kao Deda Mraz (Santa Klaus, skraćeno od Santa Nikolaus), tako da dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo „začinilo“. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima „Santa Klaus“ obilazi svet tokom Badnje večeri, pa je prerušavanje u lik Nikole slično  tradicionalnom liku dedice koji se javlja na širem području Balkana.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *