Težak život doljevačkih poljoprivrednih penzionera, njih 570 živi sa manje od 100 evra u proseku

Na teritoriji opštine Doljevac prema podacima PIO fonda penziju prima oko 4 000 naših stanovnika, a njihova prosečna penzija je svega 20 262 dinara. U najgorem su položaju poljoprivredni penzioneri kojih je, prema podacima ove institucije, u junu ove godine bilo 570. Njihova mesečna primanja ne dostižu ni 100 evra.

Naime, prosečni poljoprivredni penzioner u opštini Doljevac svakoga meseca na ruke dobije samo 11 566 dinara. Inače, minimalna poljoprivredna penzija je 5 000 dinara, a prima je 3 553 poljoprivrednih penzionera u Srbiji, dok svega 40 njih ima primanja od 55 000 do 76 000 dinara.

U nešto su boljoj situaciji u našoj opštini penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti koji su takodje u junu 2019. godine imali prinadležnosti od  19 572 dinara mesečno u proseku, njih 152, a najplaćeniji su stari iz kategorije zaposlenih s obzirom na to da dobijaju u proseku 21. 808 dinara svakog meseca. Oni su ujedno i najbrojniji. Ima ih 3 282.

Ovi podaci slični su brojkama u Nišavskom okrugu kome pripadamo. Naime, PIO fond u svojoj zvaničnoj evidenciji ima 75 181 penzionera iz ovog dela zemlje, čija je prosečna penzija u avgustu bila 26.999 dinara, što je manje čak i  od minimalne zarade i daleko manje i od minimalne i prosečne  potrošačke korpe, koje su za isti mesec ove godine iznosile 39 029 dinara, odnosno 71 481 dinar. Poljoprivredni penzioneri u ovom okrugu, kojih je skoro 5 000 imaju primanja od 11 304 dinara u proseku.

Inače, da bi se ostvarilo pravo na penziju, poljoprivrednu kao i svaku drugu potrebno je da se doprinosi uplaćuju najmanje 15 godina.

U još su gorem položaju žene sa sela, jer je svaka treća žiteljka ruralnih sredina starija od 65 godina, a više od polovine njih ne uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, istaknuto je nedavno u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a povodom Medjunarodnog dana žena sa sela. Isto tako i 60 odsto sredovečnih i mladih pripadnica lepšeg pola je neformalna radna snaga na selu.

S obzirom na to da u poljoprivredi kako se to u žargonu kaže odavno „ne cvetaju ruže“ nije poznato koliko je poljoprivrednika počelo, pa prestalo da uplaćuje doprinose za PIO fond i tako ostalo i bez ovih minimalnih primanja u starosti, te je veliko pitanje od čega ovi ljudi žive kad zadju u godine kada više nisu u mogućnosti da obradjuju svoja imanja. Još je veća strepnja ovih ljudi kada im zatreba zdravstvena zaštita, jer nisu ostvarili pravo na lečenje o trošku RFZO.

J.Kozomara

 

Foto: Ilustracija (Jabuka.tv)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *