Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovdan, pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja. Mitrovdan je praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna koji je odbio da izvrši naređenje cara Maksimilijana o progonu hrišćana i javno je propovedao tu veru kao jedinu pravu. Zbog toga je bačen u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Tajno je sahranjen, a prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zbog toga prozvan Mirotočivi. Širom Srbije postoji veliki broj hramova koji su posvećeni ovom svecu, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Nekada je Mitrovdan bio poznat i kao dan kada su se hajduci rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan sledeće godine. Zato se u narodu kaže: “Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak”. Navodno se po današnjem vremenu može zajključiti i kakva je zima. Ako danas bude mraza, očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega. U našem narodu se veruje da na Mitrovdan svako treba da ostane kod svoje kuće i da ovo nije dan za primanje gostiju. To ne važi za one koji slave ili idu na slavu kod rodbine ili bliskih prijatelja, ali i oni moraju da obavezno noće kod svoje kuće. Veruje se da će onaj koga mitrovdanska noć zatekne van doma, preko cele godine noćivati i “smucati se” po tuđim kućama.
