Upozorenje stanovništvu iz lokalne samouprave u Doljevcu

vrucinaS obzirom na početak letnje sezone i prognozirane ekstremne temperatura koje mogu imati negativne posledice po život i zdravlje ljudi i učestalije pojave poljskih i šumskih požara potrebno je redovno obaveštavati stanovništvo o preduzimanju preventivnih mera na ublažavanju posledica i smanjenju rizika od visokih temperatura.

S tim u vezi ,lokalna samouprava u Doljevcu dala je smernice i upozorenja stanovništvu u slučaju ekstremno visokih temperatura – toplotnog udara, oluja i udara groma i požara.

Toplotni udar je jedna od najtežih komplikacija termičkog stresa. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene spoljne temperature i visokog procenta vlažnosti vazduha, kao i zbog prenapornog rada. Usled intenzivnog izlaganja organizma toploti dolazi do naglog porasta telesne temperature preko 41° S u kratkom vremenskom periodu (10 do 15 minuta).

Simptomi toplotnog udara su:

  • visoka telesna temperatura (iznad 40°C),
  • suva i vruća koža,
  • otežano disanje,
  • tahikardija – ubrzan rad srca (160-180 otkucaja u minuti),
  • nizak krvni pritisak,
  • vrtoglavica, glavobolja, umor,
  • mučnina i povraćanje, grčevi, nesiguran hod,
  • gubitak svesti i
  • odsustvo znojenja.

Potrebno je:

  • odvesti osobu u rashlađenu prostoriju ili u hlad,
  • ukloniti joj suvišnu odeću,
  • rashladiti je umivanjem hladnom vodom, izlaganjem strujanju vazduha i
  • dati joj da pije tečnosti – napitke bez kofeina i alkohola, ukoliko je u svesnom stanju.

Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Kao osnovni vid prevencije preporučuje se adekvatan izbor odeće primeren klimatskim uslovima – svetle tkanine i prirodni materijali, redovna rehidratacija, rashlađivanje i slično.

Oluje i udari groma

Opasnost za vreme oluja preti od veoma jakih vetrova, jakih i obilnih padavina, udara groma i mogućeg grada.Za vreme jakih oluja potrebno je preduzeti sledeće mere ukoliko ste u zatvorenom prostoru:

  • obezbedite sve objekte koji mogu da odlete usled jakog vetra ili obilne kiše i izazovu materijalnu štetu ili povrede građane;
  • obezbedite prozore i spoljna  vrata i zatvorite sva unutrašnja vrata;
  • izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da su dobri provodnici.

Ukoliko ste na otvorenom, sledite sledeća uputstva:

  • sklonite se od bilo kakvih visokih struktura (stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture;
  • izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove;
  • pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju;
  • ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća – nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru;
  • izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu;
  • ne prelazite preko vode, ne plivajte;
  • nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za pecanje i slično);
  • nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite, ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe.

Ukoliko se nađete u automobilu za vreme jake oluje:

  • zaustavite automobil pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil;
  • ostanite u automobilu i upalite poziciona svetla dok ne prođe oluja;
  • zatvorite prozore i ne dodirujte metalne predmete u automobilu;
  • izbegavajte poplavljene puteve.

Požari

  • ne bacajte upaljene cigarete na otvorenom prostoru;
  • ne spaljujete travu, nisko rastinje niti smeće na otvorenom prostoru, u urbanim sredinama, kao i na obradivim površinama ili u blizini šuma;
  • ne palite roštilj na otvorenom prostoru u blizini šuma ili u blizini suve trave ili grana;
  • izbegavate radove na otvorenom koji bi mogli da izazovu požar;
  • ne ostavljate smeće u šumi zbog mogućnosti samozapaljenja;
  • vodite računa o upotrebi otvorenog plamena i zabrane pušenja prilikom izvođenja žetvenih radova;
  • poštujete znake zabrane pristupa u oblastima velike opasnosti od požara.

Neugašena cigareta najčešći je uzročnik šumskih i poljskih požara i nikada je ne izbacujte iz vozila u pokretu. Kada ste u prirodi opuške od cigareta uvek ugasite.

Zakonom o zaštiti od požara članom 50 zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom i spaljivanje biljnih ostataka. Zbog kršenja ovog člana Zakona zaprećena je kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *