Istorija, legenda i mnogobrojna verovanja utkani su u priču o mističnom Šupljem kamenu, na brdu Kukumiga ili Komnjiga, u Orljanu, mestu, veruje se, velikih, čudotvornih moći, poznatih od davnina. Šuplji kamen deo je, pretpostavlja se, nekadašnje male pećine ili uvale, monaške isposnice, dela manastirskog kompleksa na brdu, od pre hiljadu godina, zapustelog dolaskom Turaka na ove prostore. Ne zna se tačno kada je narod počeo da pohodi Šuplji kamen, ali se pretpostavlja da je to bilo posle smrti veoma poštovanog monaha tog drevnog manastira.
Mnogopoštovano je ovo mesto, ne samo kod lokalnog stanovništva nego i mnogo šire. I posećeno, svakodnevno, a naročito, 6.jula, uoči Sabora u Orljanu na praznik Rodjenja Sv.Jovana Krstitelja, kome je posvećena crkvica na brdu, u blizini Šupljeg kamena. Moći ovog kamena posebno su, smatraju meštani, jake na ovaj dan i ovaj praznik…. Kažu, za zdravlje……Jer, kažu, tako se „valja“. Nema stanovnika ovog kraja koji se bar jednom nije provukao ispod njega s molbom za zdravlje, a kad muka potera i više puta. Kako i ne bi. Hiljadugodišnja je to tradicija.
Upravo zato, kako kaže otac Dragan paroh orljanski, i crkva i narod trude se da za buduće generacije očuvaju taj „dragulj“ koji imaju i kojim se ponose.
–Tu je verovato nekada davno bila uvala u steni ili pećina u kojoj su monasi nalazili svoj mir i utehu. Oni su svojom molitvom, svojim podvigom osveštali taj kraj. Vremenom je to mesto postalo veoma poštovano i posećeno. Mnoga čuda su se tu dešavala, slično kao i u manastiru Ostog. Sv. Valilije je naime pobegao iz manastira Tvrdoš u ostroške stene, gde se sakrio radi molitvenog tihovanja. Tako je i Šuplji kamen postao velika svetinja zahvaljujući podvigu ovdašnjih monaha.
Priča dalje kaže da je ovo sveto mesto, negde početkom 20.veka, minirano i uništeno, a taj sramni čin uradio je niko drugi do tadašnji sveštenik crkve Kosta Prvulović. Ono što se sa sigurnošću može reći, a što je zapisao u letopisu crkve orljanske je da je Prvulović bio drugi po redu sveštenik orljanski, od 1898. do 1915. godine, kada je nastradao od Bugara u okolini Leskovca, u vreme kada su tokom Prvog svetskog ubijani mnogi srpski sveštenici. Ostalo je predanje.
–Za vreme njegovog služenja, po predanju, narod je više posećivao monašku isposnicu, sadašnji Šuplji kamen, nego samu crkvu Sv.Jovana, zbog čega je on jako negodovao. Zato je, u dogovoru sa ljudima iz Crkvenog odbora, minirao ovu svetinju. Ne zna se tačno kada se to desilo, ali se pretpostavlja da su u pitanju godine na početku 20. veka. Medjutim šta se potom desilo? Neko od njegove dece, sin ili ćerka, ne zna se tačno, se vrlo brzo upokojio, a čak su stradala i deca onih koji su mu pomagali. To je slična priča kao i u manastiru Djunis. Tada su tek svi oni shvatili da su napravili veliku grešku. U znak pokajanja sveštenik je obnovio to mesto, izbetonirao dva betonska stuba na koje je stavio deo kamena te pećine i to je taj oblik koji imamo sada. Ostavio je prolaz ispod kamena, gde se ljudi provlače. To je običaj sličan onom koji postoji na Veliki petak kada ljudi prolaze ispod plaštanice.
Da je orljanski Šuplji kamen ranije imao drugačiji oblik saznajemo iz zapisa našeg poznatog etnologa i kulturnog istoričara Tihomira Djordjevića. On u svojim knjigama pominje Šuplji tj. Lekovan kamen, koji su bolesnici posećivali i u vreme Turaka, s tim što kaže da je tada izgledao drugačije. To su bila dva kamena, piše on, naslonjena jedan na drugi, a dole rastavljena, da se izmedju njih može provući. Zapis o Šupljem kamenu ima i Milan Milićević, književnik i akademik, koji je 1895.godine posetio naš kraj, zapisavši da je narod i tada govorio da je kamen lekovit.
Vekovima već, verujući narod se sa mnogo nade, ljubavi i molitve, približi kamenu, prekrsti i provuče ispod njega. Zdravi sa molbom da ostanu zdravi, a bolesni….pa, znate već, bolesni imaju samo jednu želju……da ozdrave. A kako to poklonjenje uraditi na pravi način, oče Dragane?
–Veliki problem sa našim narodom je taj što većina njih nema naviku da malo više veruje glasu crkve, a verovatno nisam jedini sveštenik koji ih opominje. Treba najpre sa iskrenom molitvom prići svetilištu. Vrlo je važno i pokajanje, da se čovek pokaje za svoje grehe i da Bogu obeća da ih neće više činiti. Ko je bolestan trebalo bi da nekim svojim odevnim predmetom, majcom recimo ili brojanicom dodirne kamen, osvešta taj predmet i da tako tu blagodat božju prenese na sebe, a onda da to nosi na sebi. Ili ko ne može zbog bolesti da dodje, može neko od njegovih da ponese nešto što pripada bolesniku i da time dodirne svetinju, potom to osvešta, a zatim mu to vrati da bolesnik nosi. Nema potrebe da to ostavljamo, jer time skrnavimo svetinju, ostavljajući smeće za sobom. Ranije je verovatno postojao, kako sam čuo, običaj da se garderoba ostavi da prenoći, pa da se sutradan uzme. Ali pošto ima mnogo ljudi koji dolaze sa strane iz cele bivše Jugoslavije, pa i šire, i ne mogu da ostaju ovde duže, to ostane na kamenu, a za tim nema potrebe.To je skrnavljenje svetinje. Čak ima i onih koji savetuju da se nešto od ličnih stvari ostavi na kamenu da bi briga prešla na drugoga, a zaista i bude tako, jer na Šupljem kamenu ostane smeće koje onda bude naša briga, pa to stalno moramo da čistimo. Taj postupak nije bogougodan. Zato crkva najiskrenije i najtoplije moli i savetuje da se to ne čini, kaže otac Dragan.
Mnogi od njih tvrde da im je Šuplji kamen pomogao, čak i tamo gde medicina nije imala uspeha.
–Monasi svojim podvigom, svojom molitvom, liturgijom osveštavaju taj kraj. Tako da ovaj manastirski kompleks nije samo kulturno-istorijski spomenik, već mesto duhovne veza sa Bogom. Najpozitivnija energija je u crkvama i manastirima, pre svega u oltaru na mestu gde sveštenik služi, tu je centralna tačka za uspostavljanje duhovne veze sa Bogom. Zato su manastiri i ovakve svetinje toliko važni. Na tim mestima je prisutna blagodat Božja i zato mnogi ljudi koji imaju problem tu dolaze da se poklone.
O čudotvornim moćima Šupljeg kamena na brdu Kukumiga, i dalje se pričaju neverovatne priče.
-Navešću jedan primer gospodina Sava iz Niša. Njegov unuk dugo nije govorio, a progovorilo je gore na brdu u samoj crkvi Sv.Jovana. To je na njega ostavilo dubok utisak i on je iz velikog poštovanja organizovao da se renovira crkva, da se pokrije, zamenio je prozore, vrata, pomogao je oko obnove ikonostasa. Takodje, interesantno je reći, dok je moj otac dežurao gore za praznik, došla je žena iz Pirota i ispričala da je njen sin dugo imao problem sa mokrenjem, što je posle posete Šupljem kamenu prestalo. Ljudi su mi često svedočili o blagodatnom dejstvu Šupljeg kamena. Zaista jeste svetinja, napominje orljanski paroh.
Tu priču potvrdjuje nam i jedan od meštana Orljana Tomica Kulić.
–Najsvežiji primer je jedan čovek od pre nekoliko godina, čiji unuk nije izgovorio ni jedu reč, a imalo je oko 10 godina. Na nagovor prijatelja došli su tu. Medicina nije uspela da mu pomogne. Dete čak nije išlo ni u školu. Prijatelj je predložio da dodju na brdo 6. jula dan uoči rodjenja Sv. Jovana Krstitelja, kada tamo procirkuliše 10 000 i više ljudi iz zemlje i inostranstva, i tu ostanu celu noć. U znak zahvalnosti, a uz blagoslov crkve i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje brine o crkvici, izvršio je njenu rekonstrukciju.
U to da je Šuplji kamen sveto mesto, posebnih moći, ne sumnja niko od stanovnika Orljana i susednih sela.
–Ja duboko verujem u to, kaže Kulić.
Naročito veče uoči Sabora, 6.jula i na sam praznik 7.jula, na Ivanjdan, brdo Komiga, Komnjiga ili Kukumiga kako ga narod sve zove, vrvi od vernika. Lokalni sveštenici, prilikom održavanja Sabora, svakom posetiocu Šupljeg kamena čitaju molitvu za zdravlje i okrope ih svetom vodicom, nakon čega se ljudi provlače ispod njega. Procenjuje se da veče uoči praznika i na sam praznik oko 5 000 do 10 000 ljudi poseti Šuplji kamen.
-Mogu da kažem da svakodnevno ljudi dolaze i to ne samo iz ovih krajeva. To je zaista jedno jako posećeno svetilište, kaže paroh.
A evo šta istorija kaže o ovom mestu.
Prema pisanju hroničara doljevačkog kraja Zarija Stojkovića, a na osnovu crkvenog letopisa, ovaj manastirski kompleks podignut je u 11. veku, na usamljenom brdu Komiga, iznad auto puta Niš-Skoplje, s leve strane Južne Morave, naspram Korvingrada.
Kao moguća godina izgradnje manastira pominje se 1025. godina.
I u Hrisovulji Kneza Lazara iz 1381. godine spominje se selo Orljane, kao manastirsko selo, zbog čega je imalo poseban položaj, a sličan zapis stoji i u Povelji kneginje Milice iz 1395. godine u kojoj se kao manastirsko selo pominje Biserka, koja više ne postoji.
Sadašnja crkva Sv. Jovana u Hrisovulji kneza Lazara pominje se kao crkva Sv.Nikole. Najverovatnije je da je crkva prvo bila posvećena Sv. ocu Nikolaju, ali je za vreme Osmanske vlasti devastirana, starosedelačko stanovništvo raseljeno, a stara crkvena slava i crkva sasvim zaboravljeni.- Kada je crkva obnovljena u 19. veku, verovatno je osvećena na praznik Rodjenja Sv. Jovana, pa je tako i preimenovana. U to vreme je crkva bila okružena kulama koje su bile vidljive sve negde do I svetskog rata. Njeni temelji su sada u zemlji i bilo bi ineteresantno da se istraže, otac Dragan, paroh orljanski.
Milan Milićević, književnik i akademik, zapisao je recimo kazivanje starijih ljudi da je od Korvingrada do Komige svuda ovim vencem bio grad do grada. Od Merošine do Komige, prema Korvingradu, mogla je, piše on, preći mačka s ćeramide na ćeramidu. Medjutim, oslobodjenje od Turaka 1878. ovo manastirsko zdanje dočekalo je u ruševinama, piše dalje Milićević. Od stare crkve, navodi, ostali su samo zidovi visine tri metra. Ubrzo nakon oslobodjenja, zalaganjem jednog vojnika, Žike iz Niša, u znak zahvalnosti što je preživeo rat, obnovljen je deo ovog kompleksa, mala crkvica na brdu, piše 1895. godine i etnolog Tihomir Djordjević.
Ovaj lokalitet, zbog svog kulturno-istorijskog i verskog značaja, pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Nadležne institucije nedavno su izvršile snimanje terena na orljanskom brdu fotogrametrijskom metodom, u cilju istraživanja. Nadamo se da će naredne godine rasvetliti mnoga pitanja vezana za ovo zdanje.
I sveštenik orljanski, ima planove za naredne godine. Bilo bi lepo, kaže, bolje urediti put do crkve, napraviti stepenište do Šupljeg kamena sa adekvatnom ogradom da mogu i bolesnici lakše da dodju do njega, ali i nastaviti sa uredjivanjem crkve Sv.Jovana. Ikonostas je, ističe, uredjen, mada nije još uvek kompletiran, a postojeće ikone sačuvane. – Planiramo da sledeće godine crkvu izmalterišemo iznutra i da je pripremio za freske. A iskoristio bih priliku da se zahvalim svima koji su omogućili da se osvetli prostor od Šupljeg kamena do crkve. Bitno je, znate, da ostavimo neki trag iza sebe. Onaj ko Bogu daje, njemu Bog i vraća. Bitno je da dok smo na ovde na zemlji uredjujemo Božji dom, a svaka crkva je Božji dom, kako bismo sebi obezbedili kuću na nebu.
Pored ovog nadaleko čuvenog kamena, u opštini Doljevac postoji još jedno slično mesto za koje se veruje da takodje ima čudotvorne moći. U selu Knežica u blizini, veruju meštani, ostataka starog crkvišta, koje tamošnje stanovništvo zove Duginom crkvom, postoji pandan orljaskom Šupljem kamenu. Medjutim, sem meštana Knežice, danas malo ko drugi zna za njega.
Prema rečima Saše Miljkovića iz ovog sela ovo mesto meštani jako poštuju. –Iznad groblja, nalaze se temelji stare crkvice, koju zovemo je Duginom. Ne znamo iz kog je doba. Na desetak metara od nje nalazi se kamen.
Meštani veruju u njegove isceliteljske moći, naročito, kažu, u lečenju dece koja imaju problem sa vidom i koja su se provlačila ispod u želji da se izleče.
Šta je mit, a šta istina teško je reći. Ali ono što je evidentno i što se sa sigurnošću može reći je da, prema već pomenutom Zariju Stojkoviću, u ataru ovog sela postoji potez koji se zove „Grčko groblje“, gde su seljaci vrlo često obradjujući zemlju nailazili na ostatke kamena, grobova i drugog materijala iz davne prošlosti.
Autor emisije: Jelena Kozomara
Gl.i odgv.urednik: Dejan Dinić
Sagovornici: Otac Dragan, paroh orljanski, Tomica Kulić Orljane, Saša Miljković Knežica
Literatura: „Doljevac i okolina u prošlosti“ Zarije Stojković
Ovaj projekat sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
