Vest za naoružani deo nacije da 5. marta ističe rok za zamenu oružnih listova malo koga uzbuđuje, a trebalo bi. Osim što preti kazna i do 150.000 dinara ako se to ne uradi na vreme, procedura je, blago rečeno, po novom zakonu duža, skuplja – i komplikovanija, piše list “Politika”.
Prema dostupnim ali nepotvrđenim podacima, građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružnih listova.
Kada je 2016. godine usvojen Zakon o oružju, građanima su date tri godine da postupe po novom. Kako uvek čekamo poslednji trenutak, mali deo vlasnika pušaka i pištolja tek je početkom prošle godine počeo da menja klasične oružne listove za biometrijske „kartice”, pa su nadležni shvatili da neće stići do prošlog marta sve da ih obrade. Zato je prošle zime vlada u skupštinu poslala predlog izmene zakona kojim se ovaj rok pomera za još godinu dana, a to je 5. mart 2020.
Upozorenja nisu mnogo vredela, jer u ovih poslednjih godinu dana ni peti deo oružnih dozvola nije zamenjen. Više od pola miliona građana još čeka, da li zbog ležernosti, neznanja, skupoće postupka ili nečeg drugog može samo da se nagađa.
Kako navodi “Politika” za razliku od stare procedure, na jednom novom oružnom listu omogućena je registracija do 10 komada pušaka ili pištolja. Vlasnik oružja obavezan je da prilikom zamene oružnog lista u policijsku stanicu donese oružje na uvid, kao i stare isprave. Potrebna mu je potvrda da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, kao i lekarsko uverenje o sposobnosti za držanje i nošenje oružja.
Na zvaničnom sajtu MUP-a Srbije navodi se da se „Zahtev za preregistraciju oružja iz kategorije B podnosi lično, u organizacionoj jedinici ovog ministarstva prema mestu prebivališta podnosioca zahteva i tom prilikom se donosi oružje na uvid, prilaže se uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja ne starije od mesec dana, dokaz o opravdanosti razloga za posedovanje oružja (za oružje za ličnu bezbednost neophodno je učiniti verovatnim da bi lična bezbednost mogla biti ugrožena zbog prirode posla ili drugih okolnosti, za lovačko oružje neophodan je dokaz o ispunjenosti uslova za posedovanje lovne karte, za sportsko oružje neophodno je uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji. U ovom postupku nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost podnosioca zahteva, pribavlja uverenje da se protiv podnosioca zahteva ne vodi krivični postupak. Uverenja može podnosilac zahteva i sam da pribavi kako bi se zahtev rešio u što kraćem roku”.
Ostaje u praksi „terenska provera” gde se policija raspituje i prikuplja podatke o podnosiocu zahteva, od komšija, rođaka, kolega ali zvoni i na njegova vrata da vidi i proceni kako se on ophodi prema oružju i okolini. To se na sajtu ovako obrazlaže: „U toku sprovođenja postupka policijski službenici mesno nadležne policijske uprave, odnosno policijske stanice utvrđuju da li su ispunjeni uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja u skladu sa važećim podzakonskim aktima”.
To se ne navodi, ali ako građanin ne prođe takvu proveru, propadaju mu pare date za lekarski pregled i takse. Preostaje mu u praksi da pokuša da proda oružje, a legalno može samo onom ko ima validnu dozvolu, ili da ga preda MUP-u besplatno.
Izdavanje nove oružne isprave košta 1.500 dinara, dok su vlasnici oružja sa olučenim cevima – pištolji, revolveri, karabini – dužni da uplate i republičku taksu koja iznosi 5.360 dinara. Lekarsko uverenje košta od 3.500 do čak 6.000 dinara, što ukupan iznos zamene ovog dokumenta podiže i na više od 12.000 dinara. Obuka za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem kreće se od 6.000 do 10.000 dinara. Lovački ispit je (samo za lovce) 4.000 dinara.
Novi zakon ukinuo je kategoriju trofejnog oružja. Prema evidenciji MUP-a, do stupanja na snagu novih propisa u Srbiji je bilo registrovano ukupno 63.558 komada trofejnog oružja. Ono, po novom, u istom je rangu sa drugim ručnim oružjem.
Stručnjaci Nacionalne asocijacije za oružje pojašnjavaju procedure za obnavljanje dozvola. Svaki legalni vlasnik oružja mora da ode kod svog izabranog lekara i da od njega dobije takozvani formular 1 sa kojim odlazi u licenciranu zdravstvenu ustanovu u kojoj se izvrši lekarski pregled o njegovoj sposobnosti da poseduje oružje. Vrše se pregledi oftalmologa, stručnjaka medicine rada, psihologa. Svako od njih, ukoliko proceni da je to potrebno, ima pravo da ga pošalje i na dodatne preglede. Sa tim dokumentima i zahtevom za promenu oružnog lista vlasnik odlazi u policiju, nosi svoje oružje na uvid i tom prilikom plaća takse.
S obzirom na to da su preostale još samo tri nedelje do isteka roka, više nego sigurno je da će zbog „uskog grla” nastati neopisive gužve, i u medicinskim ustanovama i u policijskim stanicama. Računica je nezvanična ali je prosta i logična: u oko dvestotine policijskih stanica, sa jednim ili dva službenika koji fizički ne mogu da obrade više od 20 zahteva dnevno, propustiće rok sigurno više stotina hiljada građana. Okolnost da oružje moraju da ponesu sa sobom u stanicu u praksi može da bude dodatna opasnost… Zamislimo građanina koji nosi karabin, dve sačmare i tri pištolja pa sa takvim prtljagom stoji u redu – a cevi vire na sve strane. Pošto je reč o produženju jer se ne registruje novokupljeno, a već postoji validna dokumentacija, oružje na uvid nema nekog opravdanja osim ako je nešto u pitanju što laici ne znaju.
No, mnogi se nadaju da će vlada opet biti bolećiva i da će produžiti rok za još godinu ili dve, a ako ne biće „gusto”. Ko će Srbe da natera da se nakane i odrade ono što im zakon traži.
Narodni trošak
Ako 600.000 vlasnika oružnih listova u Srbiji za takse, lekarsko uverenje i uverenje da se ne vodi krivični postupak izdvoji u proseku oko 6.000 dinara za nove biometrijske dozvole to će ukupno koštati oko 3,6 milijardi dinara ili oko 30 miliona evra.
