Bogato stvaralaštvo najpoznatijeg književnika iz našeg kraja Vlaste Cenića ovih dana postalo je bogatije za još jednu knjigu. U svom, preko tri decenije bogatom književnom opusu, napisao je dvadesetak dela, ali se prvi put oprobao u novom književnom žanru-prozi. Iako je kaže rodjen za rimu, stih i strofu na nagovor prijatelja, ali i iz želje da proba nešto novo, napisao je roman “Nemoj nikad reći – kraj je”. Izdavač je Bookland iz Beograda. Knjiga miriše na štampu, ali je već i na Sajmu knjiga u Beogradu, a čitalačkoj publici u našem kraju biće predstavljena početkom idućeg meseca, tokom manifestacije “Susreti prosvetnih radnika, knjiženih stvaralaca za decu”.
Ipak, od onoga što je izvorno ne može se pobeći, pa u knjizi ima mnogo poezije, ali i humora, osećanja, topline. –To jeste roman, ali poetski. Radnja se dešava u Kočanu, mom rodnom selu, govori o dogadjajima iz škole, o legendama i ljudima ovog kraja, ima puno ovdašnjih lokaliteta, reka, Seličivice, Dobriča. S razlogom sam ga napisao, uneo puno lepih priča, isprepleo ga sa poezijom i dramom, jer ima nekoliko igrokaza, a na kraju sam ga začinio i notama. Ima svega, ali u suštini to je roman dobrote. Glavni lik je dečak Slavko, učenik osmog razreda, a priča počinje u septembru, na početku školske godine i završava se u maju. Želeo sam da baš sada bude objavljen, kada škola u Kočanu slavi 140.godišnjucu postojanja. Roman je u stvari moj dug ka zavičaju, pa i glavni lik Slavko, kada odraste i ostvari svoj san da piše knjige, kaže: “Pišem da bih se sećao svih koje sam voleo.” To je bio moj osnovni motiv, kaže Vlasta Cenić u razgovoru za Radio Koprijan.
Na pitanje da li je Slavko, dečak iz romana, napisan po uzoru na autora, Cenić kaže da je i on, kao uostalom i svi književni stvaraoci, veliki deo svog života uneo u dela koja piše. – Da naravno, u liku Slavka ima primesa i nekog mog odrastanja, mada s druge strane neki kažu sam ja u stvari profesor Srba, takodje lik iz romana, jer je on oličenje mog pedagoškog rada.
I dok u romanu “Nemoj nikad reći – kraj je” Cenić teži da od zaborava sačuva lepe uspomene iz svog i života ljudi oko njega, u narednoj knjizi, koja će uskoro ugledati svetlost dana, želi da ovekoveči bitne jubileje doljevačkog kraja, a ove godine ih je, kako kaže, mnogo. –Za desetak dana očekujem da iz štampe izadje monografija, ili kako ja to više volim da kažem spomenar “U carevini slova, snova i stihova” u čast 140. godišnjice od osnivanja prvih škola u opštini Doljevac, i to u Kočanu, Mekišu i Malošištu, kao i 80 godina od osnivanja Kulturno-prosvetnog društva “Petar Kočić” u Kočanu, 20 godina od prvih “Susreta prosvetnih radnika, književnih stvaralaca za decu”, 50 godina postojanje Javne bibioteke u Doljevcu i 5.godišnjicu postojanja “Kočićevih dana”. To smatram svojom misijom, da ovde širim to carstvo snova.
A pošto se uspešno oprobao u pisanju proze i naišao na pozitivne kritike, i nadalje, otkriva za Radio Koprijan, ostaće i u toj sferi. Naime, uveliko je u pripremi, “Petparački roman”. Ideja i motiva ne manjka, pa Cenić još jačim tempom nastavlja svoj književni rad, a to što je pred penzijom je, kaže kroz smeh, samo na papiru i stvar formalnosti.
J.Kozomara
