Porast stanovništva na globalnom nivou, konstantni deficiti hrane i nedostatak obradivih površina, dugo već iniciraju potrebu pronalaska načina za povećanje prinosa uzgajanih kultura. Jedan od načina je tretiranje useva pesticidima u cilju povećanja prinosa.
Medjutim, javlja se problem njihove odgovorne i pravilne upotrebe, kako bi proizvod tretiran na ovaj način bio bezbedan za ljudsku upotrebu. Stručnjaci kažu da je svest poljoprivrednika u ovoj oblasti veća u razvijenijm zemljama, gde poljoprivrednici pripadaju edukovanijem sloju stanovništva.
A gde smo mi u svemu tome?
Sudeći prema trenutnom stanju stvari, na samom dnu evropske lestvice, kaže za Radio Koprijan diplomirani inženjer zaštite bilja iz Poljoprivredno-stručne službe iz Niša Dušan Stojanović. – Na našem terenu se nažalost ne poštuju preporuke za primenu pesticida. Da li je to zbog ovdašnjeg mentaliteta ili zbog opšte needukovanosti proizvodjača je pitanje, ali prave se greške na terenu i kao posledicu toga imamo to da na pijacama ili čak i na rafovima u marketima nalazimo poljoprivredne proizvoda sa ostacima pesticida. Mi smo na samom dnu, ako pričamo o evropskom proseku, jer u razvijenim zemljama akcenat je na edukaciji. Poljoprivredni proizvodjači tamo su iz edukovanijih slojeva stanovništva i svesni su opasnosti koju presticidi predstavljaju za zdravlje čoveka i ekosistem i prirodno okruženje u kojem boravimo. Ono što se najviše prska, a karakteristično je za naše južne krajeve, je gajenje povrća u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Problematično je i nepoštovanje karence, odnosno vremena od trenutka primene pesticida do momenta ubiranja plodova, a to je vreme za koje je predvidjeno da se pesticid, odnosno aktivna materija u njemu, razgrade do ugljen-dioksida i vode i da proizvod kao takav bude neškodljiv za ljudsko zdravlje. Ukoliko se to ne ispoštuje onda imamo proizvode koji u sebi ili na sebi imaju ostatke pesticida koji su štetni po ljudsko zdravlje, a posledice mogu biti akutne i hronične. Postoje brojne alergijske reakcije kod ljudi prilikom konzumacije proizvoda koji u sebi sadrže ostatke pesticida. Postoji i nešto što se zove hronično trovanje pesticidima kada nemamo konkretan simptom, ali na duži vremenski period dolazi do kumulacije pesticida u ljudskom organizmu što za posledicu može imati pojavu nekih bolesti, poput maligniteta.
Pored navedenog, posledice nestručne i prekomerne upotrebe oseća i ceo ekosistem. – Brojni pesticidi nakon primene, kada dospevaju u zemljište, nakon padavina, slivaju se u podzemne vode i dolaze do izvorišta tako i u rečne tokove. Onda imamo kompletan poremećaj ekosistema na jednom višem nivou. Takodje, prilikom nestručnog korišćenja pesticida može doći do takozvanog zanošenja pesticida, usled duvanja vetra, opet na površinske vodotokove i na ostale organizme i pravi se jedna neravnoteža u prirodi. Ono što je najuočiljivije kada govorimo o pčelama je da nepravilnom primenom insekticida u cvetanju voćaka dolazi do masovnog trovanja pčela, pa pčela gubi i svoju funkciju u tom ekosistemu.
O još jednoj bitnoj stvari se retko ili uopšte ne vodi računa, a drastično bi mogla da smanji upotrebu pesticida. – Poljoprivrednici se toga ne pridržavaju, a to je poštovanje plodoreda, to jest smena više biljnih vrsta u toku jedne i više godina, kako bi došlo do prirodne eliminacije biljnih bolesti i štetočina, a što za posledicu ima potrebu korišćenja pesticida u daleko većim količinama, dodaje Stojanović.
Iako se često stavljaju u negativan kontekst pesticidi sami po sebi, ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, neciljane organizme i životnu sredinu, pod uslovom da se primenjuju prema uputstvu i da se poštuju saveti stručnjaka. Neophodni su onoliko koliko je potrebno gajenoj biljci da postigne odredjenu količinu i kvalitet, a da se istovremeno proizvede zdravstveno bezbedna hrana. -Ono što mi stalno radimo i što je naš cilj je edukacija kroz predavanja i radionice na samom terenu i podizanje svesti o značaju pravilne upotrebe pesticida. Kaznene mere su se pokazale kao nedovoljno efikasne dok sami proizvodjači ne podignu svest, ne shvate, da lošom praksom ne samo da štete zdravlju konzumenata već i svom zdravlju. Zato je osnovni savet za poljoprivrednike da se, uvek kad imaju neki problem, obrate Poljoprivredno-stručnoj službi, koja ima inženjere za zaštitu bilja. U praksi je problem taj što se oni obraćaju poljoprivrednim apotekama, koje nemaju uvek stručne ljude. Pored toga tu je prisutan i problem profita, putem prodaje odredjenih preparata za zaštitu bilja, pa se onda ne dobije pravi savet koji će pomoći. Tako da bih na kraju poručio poljoprivrednim proizvodjačima da uvek kada imaju neku nedoumicu pozovu stručnjake koji su nezavisni i voljni da izadju na teren i daju merodavan savet.
Da zaključimo, poljoprivredni proizvođači i svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane moraju biti edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida, poštovanju karence, već i da vode računa o odlaganju ambalaže i zaštiti korisnih organizama.
Kada je tema nesvesna izloženost pesticidima i sličnim hemikalijama, najvažnije je smanjiti rizike adekvatnim čišćenjem namirnica pre konzumiranja, pre svega ispiranjem pod mlazom vode.
Autor i voditelj: Jelena Kozomara
Gl. i odgov.urednik: Dejan Dinić
Sagovornik: dipl.inž.zaštite bilja Dušan Stojanović
