home Društvo, Vesti ZAVET PROŠLOSTI 2022: Emisija 1. Zavetine i zavetna mesta, drugi deo

ZAVET PROŠLOSTI 2022: Emisija 1. Zavetine i zavetna mesta, drugi deo

Duhovski četvrtak je najčešći litijski dan kod nas. Tada je svečano u čak pet doljevačkih sela. Toga dana u Kočanu, po tradiciji, litijska povorka kreće od crkve Sv. Arhangela Gavrila i ide do obližnjeg zavetnog krsta.

“Šta su to naši preci ostavili svojoj deci?“

E, baš tu tradiciju već godinama istražuje i beleži Marko Nikolić iz Kočana, hroničar mesta u kom je rodjen.  S obzirom na to da se baviš istorijom svog sela, šta nam možeš reći o kočanskom zavetnom krstu?

Zavetni krst u Kočanu

Da li su se tu dešavale neke natprirodne sile koje su ukazale meštanima da tu treba podići krst ili su sami meštani odabrali mesto ne može se pouzdano reći. Ono što se zna je da je mesto na kom se nalazi krst pripadalo familiji Petkovčiki koja je ustupila deo placa selu, da se tu napravi krst. Stari zapis još uvek stoji, to je bagrem. Tu je još jedan zapis, novi, jedan orah, a tu je i betonski krst, koji je donirao 2002. godine Zoran Momirović povodom rodjenja svog sina Nikole i mi se tu okupljamo svake godine za litije.

Imamo li neki podatak kada je zapis uopšte nastao?

Nemam podatke, ali verujem da kada je nastalo ovo selo, pošto nije bilo crkve, nastao je ovaj zapis, koji je stanovnicima zamenjivao bogomolju. Ono što znam je da je, prema pričama starijih, negde oko 1933. godine, tu bilo nekih natprirodnih dešavanja, ukazivanja, što govori da je ovo mesto ipak posebno.

Zapis u Kočanu (Foto:M.N.)

Ima, medjutim i mnogo zapisa na koje se zaboravilo ili ih je zub vremena odneo. Poneki je ipak ostao.

Kazuju stariji meštani da je oko sela ranije bilo puno svetog drveća, koje je, po verovanju, štitilo selo, čineći magijski krug oko njega. Meni je poznato za pet zapisa, za Pašine livade, Dupljane na Kaplarskom imanju, zatim u Kolarevici i takozvani Goli rid na brdu i Jankov gorun, nazvan tako po nekadašnjem vlasniku parcele na kojoj se nalazi, Janku Tosiću, na kočanskom brdu Rujnik. Još je zanimljivija priča o tom Janku. Janko je bio kmet sela, i postoji priča da je bio i neposredni učesnik Majskog prevrata 1903. godine. Baš pod ovim hrastom potom je, priča se, nakon tog zločina, pekao vola, slaveći, sa svojim seljacima, nasilnu smenu vlasti. Od svih ovih zapisa jedino još Jankov gorun, zasadjen u drugoj polovini 19.veka, odoleva vremenu.

Zavetni krst u Belotincu (Foto: S.M.)

Litijska povorka organizuje se i u Belotincu na letnjeg Sv. Nikolu 22.maja, kod zavetnog krsta. Ovo za meštane sveto mesto nalazi se u centru sela.–Belotinac je tu imao zapis, još, po podacima do kojih sam došao, od 18. veka, negde oko 1750. godine, za vreme Turske imperije. Taj stari zapis je pao. Potom je zavetni krst pre 30, 40 godina, podignut pet, šest metara dalje od tog mesta, gde se nalazi i danas. Tu obeležavamo litiju, koja odatle ide do crkve Sv.Romana, prolazeći pritom pored još jednog zapisa novijeg datuma, koji se nalazi na oko stotinak metara od crkve. Plan nam je da u narednim godinama to mesto duhovno oplemenimo, da se ljudi okupljaju, da širimo pozitivnu energiju u duhu vere, priča nam Belotinčanin Saša Miljković. Takodje, postojao je, dodaje, nekada još jedan zapis, sveto drvo, kod stare ambulante.-Kao dete sam se tu igrao. I taj zapis datira takodje iz 18. veka. Ne postoji više. Ja sam ranije uzeo jednu grančicu koja se užilila, posadjena je u centru sela i pokušavam da to drvo, taj zapis, na ta način sačuvam.

Mnoga sela imaju i po nekoliko zavetnih krstova. Pukovac čak pet, kaže nam paroh, otac Milan, od kojih je jedan u crkvenom dvorištu, a jedan u centru. Veliko selo, mnogo vernika. O istorijatu tih zavetnih mesta se, dodaje, ne zna se puno. Ali, što je najbitnije sva se poštuju, obilaze, čuvaju, naročito na litijski dan, Duhovski četvrtak. Litija u Pukovcu obilazi sve seoske zapise, a tradicija je da se slavski kolač preseče u porti hrama. Bilo je i drugih zapisa u Pukovcu, po sećanju starijih meštana. Neke je odneo zub vremena, drugi su, kažu, posečeni.

Mekišu, još jednom selu doljevačke opštine, koje litije proslavlja na  Petrovske poklade, otac Dragan, paroh orljanske crkve kojoj pripada i ovo selo, kako kaže, kada je postavljen za paroha u Orljanu, donirao je zavetni krst. – Krst je pre dve godine postavljen u centru sela. Doneo  sam ga iz Rumunije. Skinut je, naime, sa jednog drevnog manastira. Veoma je star i jako lepo uradjen. Rusi su ga radili.

Litije u Ćurlini 2022.

Svoje zavetne krstove imaju sva sela u opštini Doljevac. I ona najmanja, Perutina (litije sa slave na Trojice ili Duhove), Ćurlina (6.maja, na Djurdjevdan), pored jednog starog zapisa-hrasta od kog je ostao samo deo stabla, Knežica (na Duhovski ponedeljak), kao i Rusna, na mestu zvanom Vučinjiva (gde su litije na Sv. Nikolu Letnjeg), a meštani nam kažu da imaju još jedan jako star zapis u selu-ogroman hrast.

„U korak s vremenom“

Zavetni krst u Klisuri, mesto okupljanja meštana za litije na Duhovski četvrtak, obnovili su Mira i Mija iz ovog sela. Nalazi se na mestu gde je nekada davno taj prostor natkriljavao veliki hrast. I sada tamo ima hrastova, doduše ne onih viševekovnih, priča nam meštanin Radivoje Mitrović.  – Oni su osmislili izgled tog novog krsta. Dobili su i podršku mnogih meštana, iako smo malo selo, što je značajno za razvoj verskog turizma u opštini Doljevac.

Sastavni deo zavetine, koji se odvijao dok se izvodila obredna povorka, je kićenje zapisa cvećem. To su radile žene iz sela pritom su se zapisu obraćale kao živom božanstvu. Zapis se osveštava tamjanom i uljem.

Zavetni krst u Čečini (Foto:M.J.)

Novi zavetni krst u Čečini postavila je, 2014.godine, u saradnji sa Lovačkim udruženjem iz Doljevca, sekcijom iz Čečine, porodica Stojanović iz tog mesta, deda i otac poznatog humanitarca Danijela Stojanovića iz Amerike. –Novi krst, postavljen je na mestu nekadašnjeg starog zapisa, jednog bresta koga više nema i umesto starog drvenog krsta koji je odneo zub vremena. Sada je krst u hladu jednog duda, koji smo ja i moj otac posadili još davne 1985.godine, kaže nam Bogosav Stojanović, Danijelov otac. Dodaje da je u ataru sela bilo i drugih zapisa. – Bilo je starih krušaka negde iznad sela, ali nema ih više. I u ovom selu se litije se slave na Sv.Nikolu Letnjeg.

Isto kao i u Čečini, i u Malošištu (zavetni krst nalazi se u tzv. Starom selu), na Sv.Proroka Jeremiju 14. maja, i u Šainovcu, na Duhovski četvrtak, iako ima zavetnih krstova, običaj prolaska litije kroz selo se ne praktikuje. U pojedinim selima meštani se na dan zavetina okupe, ali nema ustaljenih običaja.

I gradovi i opštine imaju svoje slave. Opština Doljevac na Duhovski ponedeljak, Žitoradja na Petrovdan. Grad Niš slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, Grad Prokuplje Sv.Prokopija, a Leskovac Sv.Trojicu.

Nekada su učesnike litije usput žene ritualno polivale žitom i vodom. Pred krstonoše su se izvodili i bolesnici sa ciljem da se iscele. Na svom putu, povorka nastoji da pređe preko neke vode i da u njoj kvasi krstove i barjake. U nekim mestima čak nastoje da “žrtvuju” i samog sveštenika time što će da ga obore i okupaju u vodi, što je obred sa izrazito paganskim elementima prenetim u hrišćanstvo.

Na kraju evo novozapisanih stihova jednog pesnika, gosta:

Čuvajmo našu svetinju!

Da čuva našu letinu,

da brani stoku, domove,

da tera besne gromove.

Da se i narednih sto stoleća

srećemo ovde svakog proleća.

 

Autor emisije: Jelena Kozomara

Gl. i odgv. urednik: Dejan Dinić

Naratori: Jelena Kozomara, Vlasta Cenić

Sagovornici: Marko Nikolić Kočane, Saša Miljković Belotinac, otac Dragan paroh orljanski, otac Milan paroh pukovački, Bogosav Stojanović Čečina, Radivoje Mitrović Klisura.

Autor litijske pesme: Vlasta Cenić

Muzika: Stara Srbija-Bora Dugić; Vo naše selo malovo-Crkveni hor Toplički biseri, Žitoradja; Dimna Juda- Crkveni hor Toplički biseri, Žitoradja.

Ovaj projekat sufinansira Minstarstvo kulture i informisanja RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *