Sutra je Sretenje- Državni i verski praznik

U utorak i sredu, 15. i 16. februara, praznuje se državni praznik Republike Srbije – Dan državnosti Srbije i verski praznik Sretenje. Dan državnosti Srbije jedan je od najbitnijih dana u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru, ali i u kalendaru neradnih dana jer se praznuje dva dana. Na Sretenje se podsećamo na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je 1835.godine u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba.

Naša zemlja od  2002. godine obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.

Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa.

Drugi – dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, u Republici Srbiji, Dan državnosti se praznuje neradno, pa će i radno vreme biti izmenjeno.

Naime, javna preduzeća i institucije u opštini Doljevac u utorak i sredu neće raditi.

Doljevački Dom zdravlja radiće po sistemu dežurstva, dok će kovid ambulanta raditi po već ustaljenom radnom vremenu od 7 do 22 časa.

Takođe i apoteke će imati izmenjeno radno vreme. Apoteka „Neven“ u centru Malošišta za dane praznika radiće samo prepodne odnosno u utorak i sredu od 8 do 15 sati, a ostalim danima od 8 do 18 sati.

Niška apoteka u centru Doljevca radiće takođe za vreme praznika od 8 do 15 sati.

Iako se državni praznik praznuje 15. i 16. februara, oba događaja su se desila na crkveni praznik Sretenje.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje, praznik posvećen unošenju Isusa Hrista u hram. Slava Sretenja, inače je veoma česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i tog dana se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na trenutak kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže “Sretenje obretenje”. Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća.

Ovog dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da će se devojka, ako prvo sretne crnomanjastog, za takvog momka i udati, a ako sretne plavog, onda za takvog. Isto važi i ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog.

M.J.

Foto: svetosavlje.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *