Bogato kulturno nasledje juga Srbije nedovoljno je prepoznato u nacionalnim okvirima, a briga o njemu neproporcionalna značaju koji poseduje, što ga vrlo često, nažalost, drži na marginama popularnih turističkih destinacija, a samim tim udaljava i od potencijalnih većih investicija, kojima bi se ti objekti restaurirali i sačuvali za buduća pokolenja.
Grupa entuzijasta sa niškog Elektronskog fakulteta u saradnji sa stručnjacima iz drugih oblasti rešila je da to promeni, te je 2018. godine pokrenuta, a sada uveliko zaživela ideja “Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije”, kao jednom od načina da se ta kulturna dobra učine vidljivim. Ovu ideju prepoznalo je i podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a medju spomenicima kulture koji su prezentovani na ovaj način našli su se i naš Korvin grad i crkva Sv. Jovana na brdu Kukumiga.
Cilj projekta “Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije” je, prema rečima njegovih tvoraca, da se arhitektonsko kulturno blago jugoistočne Srbije učini dostupnim što široj, kako domaćoj, tako i međunarodnoj javnosti, ali i da se što realnijim prikazom sadašnjeg stanja objekata javnost mobiliše da radi na njihovom daljem čuvanju ili restauraciji. O ozbiljnosti projekta svedoči tim sastavljen od stručnjaka IT tehnologija sa Elektronskog fakulteta, ali i kustosa, arheologa, reditelja, kompozitora.
Digitalizacija uglavnom obuhvata one objekte koji su ili na jako nepristupačnom terenu i do kojih nema dobre putne infrastrukture, ili su već pretrpeli neki stepen oštećenja.
Za inicijalnu fazu realizacije projekta izabran je određeni broj reprezentativnih objekata sa teritorije jugoistočne Srbije, i to Latinska crkva u selu Matejevac nedaleko od Niša, Ivanova kula u opštini Kuršumlija, manastir presvete Bogorodice kod Kuršumlije, crkva svetog Apostola Petra i Pavla kod sela Rsovci kod Pirota. Medju prvi devet objekata koji su obradjeni na ovakav način bio je i naš Korvin grad, a kasnije je napravljen 3D prikaz i crkve Sv. Jovana Krstitelja na brdu Kukumiga. Do sada je obradjena 21 lokacija.
Vizija je da se u budućnosti na sličan način predstave celokupna nepokretna kulturna dobra Srbije. Kada bi postojeći registar kulturnih dobara, osim samog spiska sadržao i linkove do 3D vizuelnog prikaza tih objekata, smatraju autori ovog projekta, bilo bi to od velikog značaja.
Istorijski i kulturno vredne objekte smo predstavili kao foto-realističnu scenu u 3D prostoru, a posetiocima portala nudimo da se kroz tu scenu slobodno kreću. Na području jugoistočne Srbije situacija je posebno osetljiva, jer je to prostor sa velikim brojem značajnih spomenika koji nisu dostupni široj javnosti. Digitalizacija definitivno znači korak napred, u svim, pa i u oblasti zaštite i prezentacije kulturnih dobara, naglašavaju autori.
Veb sajt projekta „Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije“, osim prikaza izgleda objekata, sadrži i dodatne informacije na srpskom i engleskom jeziku. Ideja je da se za svaki od objekata zna kada i gde je izgrađen, sa kojom namenom, šta ga čini kulturnim dobrom, kao i neke zanimlјivosti o njegovom okruženju.
Izabrani objekti snimani su iz vazduha bespilotnom letelicom, a njihov enterijer snimlјen kamerom sa uglom snimanja od 360 stepeni. Na osnovu velikog broja snimaka dobijenih iz svih uglova, vrši se verna 3D rekonstrukcija objekta. Rezultat je foto-realističan 3D model objekta. Ovako dobijeni 3D model se koristi za pravlјenje grafičke aplikacije, što omogućava lakše manipulisanje digitalnim objektima i jednostavnije prikazivanje na Internetu. Opciono, aplikacija može biti prilagođena i za korišćenje uz odgovarajuću opremu za virtualnu realnost.
Ideja je da se video snimak iz vazduha iskoristi za kreiranje 3D modela objekta, a zatim primenom postupaka kao što su retopologija, mapiranje, teksturisanje i osvetlјavanje prebaci u grafičko okruženje koje omogućava izradu veb portala i aplikacija. Ovako formiran 3D prikaz snimlјenog objekta je ne samo veoma veran originalu, već se može obići i pogledati sa svih strana, što u realnom svetu vrlo često nije moguće, kažu idejni tvorci ovog projekta.
Kolika je njegova vrednost svedoči i podatak da je tokom prošle godine, kada su po preporuci nadležnih, ljudi više vremena provodili kod kuće, posećenost sajta porasla skoro 500%.
J.K.
